Od Azije do Kanade SARS-u je 2003. godine bilo potrebno manje od
jednog dana. H1N1, poznatiji kao "svinjski grip", uzbunio je čitavu
planetu kada je 2009. godine prošao kroz 214 zemalja širom sveta i ubio
više od 18.000 ljudi. Prošle godine to je bila ebola koja je u devet
država usmrtila više od 9.000 ljudi. A sa njom još nije gotovo.
"Biće gotovo tek kada poslednja osoba sa ebolom bude ili mrtva ili izlečena, a da pritom nije zarazila nijednu drugu osobu", kazao je na samitu u Davosu prošlog meseca Peter Piot, jedan od ljudi koji su tokom sedamdesetih otkrili ebolu. On je upozorio da je rizik od takvih epidemija daleko od završenog.
"Biće drugih izbijanja ebole i drugih epidemija, barem gripa", rekao je on. CNN se u tekstu objavljenom na njihovom sajtu pita da li je svet spreman za tako nešto.
Prema njihovim rečima trenutno na planeti postoje na hiljade infektivnih bolesti, kako u gradskim, tako i u seoskim područijima. Od onih koje šire insekti do onih koji se mogu širiti vodom, poput kolere, ili ljudskim dodirom, kao što je ebola.
"Infektivni organizmi mogu putovati u ljudima, hrani i
insektima... ne možete sprečiti bolest da pređe granicu", objašnjava
Dejvid Hejman, predsednik Centra za globalnu sigurnost zdravlja "Chatham
House".
Jedna od inicijativa za sprečavanje onih koji predstavljaju globalni rizik je organizacija “Global Alert and Response Network” (GOARN).
"Nju čini niz laboratorija, zdravstvenih instititucija i raznih grupa koje redovno izveštavaju kada se širenje nekog virusa desi, sa ciljem brze identifikacije, potvrde i odgovora na širenje virusa međunarodne važnosti", ističe Hejman.
Najveća epidemija koja se desila do današnjeg dana je španska
groznica iz 1918. godine koja je, kako se procenjuje, zarazila trećinu
svetske populacije što je dovelo do smrti oko 50 miliona ljudi, piše
CNN.
"Siguran sam da će biti još epidemija nekog gripa", navodi virolog sa londonskog Imperijal koledža Vendi Barkli.
Stručnjaci su saglasni da buduća širenja i potencijalne pademije mogu da se dese, ali lekcije naučene iz prethodnih slučajeva treba da omoguće brži odogovor. Kako kažu, ključ je u identifikacijji virusa, proceni pretnje i potencijala virusa da se širi kroz stavnoništvo što je brže moguće, kako bi se plan za sprečavanje pandemije pripremio.
"Grip se teško kontroliše kada je širenje u pitanju", navodi Barkli.
Prema njenim rečima grip ima sposobnost da se širi pre nego što ljudi pokažu simptome, što bi značilo da bi mere poput sprečavanja putovanja bile neefikasne.
Kako se navodi u tekstu, izazov je u tome što oni koji pokušavaju da spreče širenje virusa uvek moraju očekivati neočekivano.
Barkli kaže da su SARS, svinjski grip i ebola su iznenadili sve i dodaje da je potpuno nepredvidivo šta će se na kraju desiti.
"Korisno je predvideti gde će se širenje desiti", navodi bivša direktorka MIDAS-a, mreže naučnika koja se bavi vizualizovanjem potencijalnog širenja bolesti, Irene Ekstrand.
Informacije o biologiji virusa, načinu na koji se prenosi i
geografskom širenju mogu biti korisni kako bi se predvidelo ko će
sledeći biti na udaru i koliko će brzo virus do njih doći. Zato su
pripremljena različita scenarija za takve situacije, a važno je
omogućiti pristup vakcina onima koji su najzaraženiji i do njih prvo
stići, navodi Ekland.
"Scenarija koja se koriste o infektivnim bolestima nikada neće moći tačno da predvide budućnost", navodi ona. “One su bolje u tome da kažu 'ukoliko uradimo ovo, evo spiska stvari koje mogu da se dese'.”
Međutim, širenje bolesti podrazumeva više od navedenog. Ljudsko ponašanje igra ključnu ulogu u tome i zbog toga je širenje teško predvideti.
Generalna direktorka Svetske zdravstvene organizacije Margaret Čan izjavila je na samitu u Davosu da svet i dalje nije pripremljen za širenje virusa, što je bilo zaključeno još nakon virusa H1N1.
Međutim, kako navodi CNN, iako nismo potpuno spremni da sprečimo naredne pandemije, ističe se da u ovom trenutku nikada nismo bili spremniji u istoriji.
izvor: b92.rs
"Biće gotovo tek kada poslednja osoba sa ebolom bude ili mrtva ili izlečena, a da pritom nije zarazila nijednu drugu osobu", kazao je na samitu u Davosu prošlog meseca Peter Piot, jedan od ljudi koji su tokom sedamdesetih otkrili ebolu. On je upozorio da je rizik od takvih epidemija daleko od završenog.
"Biće drugih izbijanja ebole i drugih epidemija, barem gripa", rekao je on. CNN se u tekstu objavljenom na njihovom sajtu pita da li je svet spreman za tako nešto.
Prema njihovim rečima trenutno na planeti postoje na hiljade infektivnih bolesti, kako u gradskim, tako i u seoskim područijima. Od onih koje šire insekti do onih koji se mogu širiti vodom, poput kolere, ili ljudskim dodirom, kao što je ebola.
Jedna od inicijativa za sprečavanje onih koji predstavljaju globalni rizik je organizacija “Global Alert and Response Network” (GOARN).
"Nju čini niz laboratorija, zdravstvenih instititucija i raznih grupa koje redovno izveštavaju kada se širenje nekog virusa desi, sa ciljem brze identifikacije, potvrde i odgovora na širenje virusa međunarodne važnosti", ističe Hejman.
"Siguran sam da će biti još epidemija nekog gripa", navodi virolog sa londonskog Imperijal koledža Vendi Barkli.
Stručnjaci su saglasni da buduća širenja i potencijalne pademije mogu da se dese, ali lekcije naučene iz prethodnih slučajeva treba da omoguće brži odogovor. Kako kažu, ključ je u identifikacijji virusa, proceni pretnje i potencijala virusa da se širi kroz stavnoništvo što je brže moguće, kako bi se plan za sprečavanje pandemije pripremio.
Prema njenim rečima grip ima sposobnost da se širi pre nego što ljudi pokažu simptome, što bi značilo da bi mere poput sprečavanja putovanja bile neefikasne.
Kako se navodi u tekstu, izazov je u tome što oni koji pokušavaju da spreče širenje virusa uvek moraju očekivati neočekivano.
Barkli kaže da su SARS, svinjski grip i ebola su iznenadili sve i dodaje da je potpuno nepredvidivo šta će se na kraju desiti.
"Korisno je predvideti gde će se širenje desiti", navodi bivša direktorka MIDAS-a, mreže naučnika koja se bavi vizualizovanjem potencijalnog širenja bolesti, Irene Ekstrand.
"Scenarija koja se koriste o infektivnim bolestima nikada neće moći tačno da predvide budućnost", navodi ona. “One su bolje u tome da kažu 'ukoliko uradimo ovo, evo spiska stvari koje mogu da se dese'.”
Međutim, širenje bolesti podrazumeva više od navedenog. Ljudsko ponašanje igra ključnu ulogu u tome i zbog toga je širenje teško predvideti.
Generalna direktorka Svetske zdravstvene organizacije Margaret Čan izjavila je na samitu u Davosu da svet i dalje nije pripremljen za širenje virusa, što je bilo zaključeno još nakon virusa H1N1.
Međutim, kako navodi CNN, iako nismo potpuno spremni da sprečimo naredne pandemije, ističe se da u ovom trenutku nikada nismo bili spremniji u istoriji.
izvor: b92.rs
0 коментара:
Post a Comment