Koncepcija
emisije, jedan dan u životu, dakle mnogo lokacija na kojima se snima,
brojna putovanja po zemlji i inostranstvu, zanimljivi događaji,
koncerti, premijere i pozorišne predstave, stvorili su specifičan žanr-
intervju u dokumentarnoj formi.
Sve to privuklo je gledaoce koji na mail adresu tvlica@yahoo.com šalju pisma iz zemlje i svih krajeva sveta gde emisiju gledaju posredstvom Satelitskog programa RTS.
Gosti u emisiji govore o odrastanju, poslu kojim se bave, ali i o tome kako su preživeli teške godine u zemlji, kako su prošli kroz bombardovanje, čekali u redovima za vize i imali iste probleme baš kao sav normalan svet.
Od 2007. godine emisije se čuvaju u Jugoslovenskoj kinoteci kao , za sada, jedini tv serijal u ovoj arhivi.
Za emisiju "TV lica... kao sav normalan svet" autorka je dobila prestižnu nagradu Zlatni beočug za doprinos kulturi u 2008. godini.
Autor i voditelj: Tatjana Peternek Aleksić
Jelisaveta Seka Sablić (13. jun 1942, Beograd, Srbija, Jugoslavija) je srpska glumica.
Još u gimnazijskim danima bila je jedan od osnivača amaterskog pozorišta Dadov.
Diplomiravši 1965. godine glumu u klasi Mate Miloševića na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, debituje u Pozorištu „Boško Buha“ u predstavi „Pepeljuga“ Aleksandra Popovića.
Od 1967. članica je Ateljea 212, gde ostvaruje najznačajnije pozorišne uloge: u „Kralju Ibiju“ A. Žarija, te u „Razvojnom putu Bore Šnajdera“, Aleksandra Popovića, za koju prima nagradu „Ćuran“ na festivalu Dani komedije u Jagodini (kao i kasnije za ulogu u „Ožalošćenoj porodici“ Branislava Nušića); na Sterijinom pozorju nagrađena je za sporednu ulogu u „Klaustrofobičnoj komediji“ Dušana Kovačevića.
Na filmu debituje u crnohumornom rediteljskom prvencu Gordana Mihića i Ljubiše Kozomare „Vrane“ (1969). Uz retke izuzetke (npr. „Kičma“, 1975, V. Grlića, i „Gospođica“, 1980, V. Jasnoga) glumi komične uloge: npr. U široko popularnim komercijalnim komedijama Milana Jelića („Rad na određeno vreme“, 1980; „Moj tata na određeno vreme“, 1983; „Razvod na određeno vreme“, 1986) i Zorana Čalića („Žikina dinastija“, 1985 i „Druga žikina dinastija“, 1986).
Najviše glumačke domete ostvarila je u delima Slobodana Šijana; „Kako sam sistematski uništen od idiota“ (1983), „Davitelj protiv davitelja“ (1984) te posebno u groteski „Maratonci trče počasni krug“ (1982), gde je za lik pijanistkinje Kristine nagrađena Zlatnom arenom za glavnu ulogu na festivalu u Puli. Uspešno nastupa i na televiziji. Seka je 2008. godine nagrađena nagradom „Žanka Stokić“.
Pozorišne predstave (izbor) – Atelje 212: Mačka u džaku (Julija), Kape dole (Okica), Pendžeri ravnice, Rado ide Srbin u vojnike (Sestrica Mileusnićeva), Kosa (Dženi), Ziger-zager (Sandra), Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji (Ćerka), Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera (Jelisaveta), Četvoro (Meri), Ranjeni orao (Anđelka), Čudo u Šarganu (Cmilja), Višnjevi sad (Varja), Svadba (Gretica), Izdaja (Ema), Ožalošćena porodica (Gina), Majka (Sofija Plejtus), Mat’rijalisti (Bogdanka), Veliko i malo (Lota), Čaplja (Sintija Harenhajt), Karijera (Desa), Pod Prešernovom bistom (Marija Bertoncelj), Tebanska kuga (Alekta), Sufle od pomorandži/Beleg (Hilda, Marsela Menelik), Iza kulisa (Doti), Kola mudrosti dvoja ludosti (Turusina), Ovde (Pet), Prokleti Kovalski (Ela), Tulumbus (Mara Pomija), Hazarski rečnik (Anastasija Suk, Efrosinija Luccari), Uho, grlo, nož (Tonka Babić); Pozorištance Puž: Romeo i Julija; JDP: Narodni poslanik, Kokoška, Mrtve duše, Molijer – još jedan život; Bitef teatar: Master Klas; Narodno pozorište Beograd: Žene u skupštini, Pokondirena tikva; Kult teatar: Tamna je noć, Divče, Život iz početka; Studentski kulturni centar: Ženski orkestar; Zvezdara teatar: Klaustrofobična komedija (Vesela Kraj), Pazarni dan (Mirićija), Navala (Milica Sajkić), Doktor Šuster (Divna); CNP: Elektra; Kruševačko pozorište: Svinjski otac (Majka Dara, Stevina); Dubrovačke letnje igre: Dundo Maroje; Teatar u gostima – Zagreb: Ujka Vanja, Prevara.
Film: Ledina, Rane, Tamna je noć, Biće bolje, Juriš na skupštinu, Balkanska Perestrojka, Masmediologija na Balkanu, Poltron, Vikend na mrtovci, Uvek spremne žene, Indijsko ogledalo, Debeli i mršavi, Davitelj protiv davitelja, Kako sam sistematski uništen od idiota, Maratonci trče počasni krug, Gospođica, Vrane…
TV: Nikoljdan 1901 godine, Ljubav, ženidba i udadba, Sabinjanke, Radni dan, Kućna terapija, Marija Magdalena, Ranjeni orao, Sestre, Andra i Ljubica, Kraj nedelje, Nora, Povratak lopova, Jednog lepog dana, Ćelava pevačica, Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera, Proždrljivost, Ptičje kupalište, Razvojni put Bore Šnajdera, Čep koji ne propušta vodu, Ujka Vanja, Daleko je Australija, Noćno dežurstvo sestre Grizelde, Jednog lepog, lepog dana, Najbolje godine, Metla bez drške, Složna braća, Srećni ljudi, Sekula nevino optužen, U ime zakona, Dome, slatki dome, Drugarica ministarka, Mala Nada, Roman o Londonu, Svetozar Marković, Ceo život za godinu dana, Diplomci, Operacija 30 slova, Čedomir Ilić, Hajde da rastemo, U registraturi, Ljubav, navika, panika…
Dobitnik je gotovo svih relevantnih jugoslovenskih nagrada i priznanja za glumu, između ostalih Nagrade „Miloš Žutić“ za ulogu Marije Kalas u predstavi „Master Klas“ 1997. godine. Prvi je dobitnik Nagrade „Ljubinka Bobić“ 2005. godine za ulogu Majka Dare u predstavi „Svinjski otac“.
Sve to privuklo je gledaoce koji na mail adresu tvlica@yahoo.com šalju pisma iz zemlje i svih krajeva sveta gde emisiju gledaju posredstvom Satelitskog programa RTS.
Gosti u emisiji govore o odrastanju, poslu kojim se bave, ali i o tome kako su preživeli teške godine u zemlji, kako su prošli kroz bombardovanje, čekali u redovima za vize i imali iste probleme baš kao sav normalan svet.
Od 2007. godine emisije se čuvaju u Jugoslovenskoj kinoteci kao , za sada, jedini tv serijal u ovoj arhivi.
Za emisiju "TV lica... kao sav normalan svet" autorka je dobila prestižnu nagradu Zlatni beočug za doprinos kulturi u 2008. godini.
Autor i voditelj: Tatjana Peternek Aleksić
Jelisaveta Seka Sablić (13. jun 1942, Beograd, Srbija, Jugoslavija) je srpska glumica.
Još u gimnazijskim danima bila je jedan od osnivača amaterskog pozorišta Dadov.
Diplomiravši 1965. godine glumu u klasi Mate Miloševića na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, debituje u Pozorištu „Boško Buha“ u predstavi „Pepeljuga“ Aleksandra Popovića.
Od 1967. članica je Ateljea 212, gde ostvaruje najznačajnije pozorišne uloge: u „Kralju Ibiju“ A. Žarija, te u „Razvojnom putu Bore Šnajdera“, Aleksandra Popovića, za koju prima nagradu „Ćuran“ na festivalu Dani komedije u Jagodini (kao i kasnije za ulogu u „Ožalošćenoj porodici“ Branislava Nušića); na Sterijinom pozorju nagrađena je za sporednu ulogu u „Klaustrofobičnoj komediji“ Dušana Kovačevića.
Na filmu debituje u crnohumornom rediteljskom prvencu Gordana Mihića i Ljubiše Kozomare „Vrane“ (1969). Uz retke izuzetke (npr. „Kičma“, 1975, V. Grlića, i „Gospođica“, 1980, V. Jasnoga) glumi komične uloge: npr. U široko popularnim komercijalnim komedijama Milana Jelića („Rad na određeno vreme“, 1980; „Moj tata na određeno vreme“, 1983; „Razvod na određeno vreme“, 1986) i Zorana Čalića („Žikina dinastija“, 1985 i „Druga žikina dinastija“, 1986).
Najviše glumačke domete ostvarila je u delima Slobodana Šijana; „Kako sam sistematski uništen od idiota“ (1983), „Davitelj protiv davitelja“ (1984) te posebno u groteski „Maratonci trče počasni krug“ (1982), gde je za lik pijanistkinje Kristine nagrađena Zlatnom arenom za glavnu ulogu na festivalu u Puli. Uspešno nastupa i na televiziji. Seka je 2008. godine nagrađena nagradom „Žanka Stokić“.
Pozorišne predstave (izbor) – Atelje 212: Mačka u džaku (Julija), Kape dole (Okica), Pendžeri ravnice, Rado ide Srbin u vojnike (Sestrica Mileusnićeva), Kosa (Dženi), Ziger-zager (Sandra), Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji (Ćerka), Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera (Jelisaveta), Četvoro (Meri), Ranjeni orao (Anđelka), Čudo u Šarganu (Cmilja), Višnjevi sad (Varja), Svadba (Gretica), Izdaja (Ema), Ožalošćena porodica (Gina), Majka (Sofija Plejtus), Mat’rijalisti (Bogdanka), Veliko i malo (Lota), Čaplja (Sintija Harenhajt), Karijera (Desa), Pod Prešernovom bistom (Marija Bertoncelj), Tebanska kuga (Alekta), Sufle od pomorandži/Beleg (Hilda, Marsela Menelik), Iza kulisa (Doti), Kola mudrosti dvoja ludosti (Turusina), Ovde (Pet), Prokleti Kovalski (Ela), Tulumbus (Mara Pomija), Hazarski rečnik (Anastasija Suk, Efrosinija Luccari), Uho, grlo, nož (Tonka Babić); Pozorištance Puž: Romeo i Julija; JDP: Narodni poslanik, Kokoška, Mrtve duše, Molijer – još jedan život; Bitef teatar: Master Klas; Narodno pozorište Beograd: Žene u skupštini, Pokondirena tikva; Kult teatar: Tamna je noć, Divče, Život iz početka; Studentski kulturni centar: Ženski orkestar; Zvezdara teatar: Klaustrofobična komedija (Vesela Kraj), Pazarni dan (Mirićija), Navala (Milica Sajkić), Doktor Šuster (Divna); CNP: Elektra; Kruševačko pozorište: Svinjski otac (Majka Dara, Stevina); Dubrovačke letnje igre: Dundo Maroje; Teatar u gostima – Zagreb: Ujka Vanja, Prevara.
Film: Ledina, Rane, Tamna je noć, Biće bolje, Juriš na skupštinu, Balkanska Perestrojka, Masmediologija na Balkanu, Poltron, Vikend na mrtovci, Uvek spremne žene, Indijsko ogledalo, Debeli i mršavi, Davitelj protiv davitelja, Kako sam sistematski uništen od idiota, Maratonci trče počasni krug, Gospođica, Vrane…
TV: Nikoljdan 1901 godine, Ljubav, ženidba i udadba, Sabinjanke, Radni dan, Kućna terapija, Marija Magdalena, Ranjeni orao, Sestre, Andra i Ljubica, Kraj nedelje, Nora, Povratak lopova, Jednog lepog dana, Ćelava pevačica, Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera, Proždrljivost, Ptičje kupalište, Razvojni put Bore Šnajdera, Čep koji ne propušta vodu, Ujka Vanja, Daleko je Australija, Noćno dežurstvo sestre Grizelde, Jednog lepog, lepog dana, Najbolje godine, Metla bez drške, Složna braća, Srećni ljudi, Sekula nevino optužen, U ime zakona, Dome, slatki dome, Drugarica ministarka, Mala Nada, Roman o Londonu, Svetozar Marković, Ceo život za godinu dana, Diplomci, Operacija 30 slova, Čedomir Ilić, Hajde da rastemo, U registraturi, Ljubav, navika, panika…
Dobitnik je gotovo svih relevantnih jugoslovenskih nagrada i priznanja za glumu, između ostalih Nagrade „Miloš Žutić“ za ulogu Marije Kalas u predstavi „Master Klas“ 1997. godine. Prvi je dobitnik Nagrade „Ljubinka Bobić“ 2005. godine za ulogu Majka Dare u predstavi „Svinjski otac“.
0 коментара:
Post a Comment