Tražimo li život na pogrešnim mestima?

Naučnici već dugo svoju potragu za životom van naše planete fokusiraju na planetama koje su poput Zemlje, ali to može biti greška, sudeći po Mekmaster istraživanju. 

Astrofizičar Rene Heler sa Instituta za poreklo Mekmaster kaže da naša planeta možda nije najidealnije mesto za život i da naučnici moraju uzeti u obzir nezemljolike, tzv. “super-nastanjive” planete.

Ove planete bi najverovatnije imale dva do tri puta veću masu i mnogo manje planina od Zemlje. Takođe bi bile starije.

“Zemlja samo dotiče unutrašnju ivicu nastanjive zone Sunčevog sistema – područje u kojoj temperatura dozvoljava zemljolikim planetama da imaju tečnu površinsku vodu.”, kaže Heler i dodaje: “Dakle, iz ove perspektive, Zemlja je samo marginalno naseljiva. Što nas dovodi do pitanja: da li postoje gostoljubivija okruženja za život od Zemlje?”

Heler i Džon Armstrong sa Državnog univerziteta Veber opisali su neke karakteristike koje takve planete mogu da imaju. One sadrže mnogo pliće vode (umesto velikih okeana), pouzdaniji globalni “termostat” koji sprečava ledena doba i magnetni štit, koji štiti planetu od kosmičkog zračenja.

Heler navodi da teorija znači da astronomi treba da teleskope usmeravaju ka planetama koje do sada nisu privlačile veliku pažnju u potrazi za vanzemaljskim životom.

“Predlažemo promenu fokusa. Želimo da damo prioritet budućim potragama za nastanjivim planetama. Kažemo ‘ne fokusirajte se samo na planete koje su najsličnije Zemlji ako zaista želite da nađete život’.”, rekao je Heler.

Ali da li je vredno imati uopšte diskusiju o tome koju planetu treba gledati? Kolika je verovatnoća da ćemo ikada naći život na drugoj planeti?

“Statistički gledano, rekao bih da je vrlo malo verovatno da nema ničega tamo.”, rekao je Heler i dodao: “Prvi put u istoriji imamo mogućnost – i tehničku i intelektualnu – da pronađemo i klasifikujemo potencijalno nastanjive planete. Samo je pitanje kako ćemo potrošiti vreme za posmatranja.”

Heler očekuje da će rad služiti kao početna tačka za raspravu o supernastanjivosti. On kaže da će biti potrebno neko vreme za naučnu zajednicu da prihvati teoriju.

“Kada pratite određeni obrazac decenijama, može biti teško da se predomislite.”