Zašto odlažemo obaveze?

Koliko ste puta rekli sebi: počinjem u ponedeljak? Ne mogu danas, uradiću to sutra... Kad odlaganje postane manir, a izbegavanje stil, vreme je da se zapitamo zašto to radimo?

Odlaganjem ponekad izbegavamo nešto što nam je neprijatno i nadamo se da ćemo odlaganjem uspeti da rešimo problem, kažu stručnjaci.

Počinjem u ponedeljak... Koliko puta ste sebi ovo rekli, pa prekršili? Zašto stalno odlažemo obaveze ili važne odluke?

Ne mogu danas, uradiću to sutra... Kad "odlaganje" postane manir, a "izbegavanje" stil, vreme je da se zapitamo zašto to radimo?

Obaveze i odluke su sastavni deo života i za većinu ljudi one su deo dnevne rutine. Neke se obavljaju i sprovode u delo lako, neosetno, dok se oko drugih mučimo, premišljamo, i najčešće ih izbegavamo.

Pogledaj i: Ljudi bi pre da se ugoje nego da ostave kafu

Svako od nas je bezbroj puta odložio neku obavezu ili odluku, a da možda nije bio ni svestan. Nekim ljudima, međutim, guranje pod tepih ume da postane način života. Psiholozi kažu da su razlozi za neprekidna odlaganja brojni, a najčešći je neprijatnost.

"Odlaganjem ponekad izbegavamo nešto što nam je neprijatno i nadamo se da ćemo odlaganjem uspeti da rešimo problem", rekla je psiholog Jelena Pantić.

Strah od neuspeha takođe može da bude razlog odlaganja obaveza i zadataka, a treći razlog je perfekcionizam.

"Neko ko od sebe uvek očekuje savršenstvo i izuzetno visoke rezultate pravi sebi prevelik pritisak i izbegavajući obaveze zapravo izbegava pritisak koji ispunjavanje tih obaveza nosi", objašnjava ona.

Da olakšamo sebi početak sprovođenja u delo neke važne odluke, često se vezujemo za ponedeljak, prvi u mesecu, Novu godinu... Tako se odlučujemo da "od sutra" ostavimo pušenje, krenemo u teretanu, započnemo dijetu.

Razlozi za odlaganje su: izbegavanje neprijatnosti, strah od neuspeha, očekujemo od sebe suviše, uopšte ne želimo to što od sebe tražimo.

"Deluje kao dobra motivacija za početak, ali se u praksi mnogo češće pokaže da datum koji smo odredili za početak nečega ili promenu nije dovoljan motivator", izjavila je Pantić.

Konačno, priterani uza zid i gonjeni sopstvenom savešću, ipak se pokrenemo. Ali, često su naši napori kratkog daha.

"Razlog zašto su drastične promene uglavnom kratkog daha i često neuspešne upravo je to što su drastične. Potrebno je da veliki cilj podelimo na mnogo manjih koraka i da se pri svakom i najmanjem pomaku pohvalimo i nagradimo", kaže Pantić.

Moderna nauka došla je empirijskim istraživanjima do istog onog otkrića koje je mudri Konfučije znao pre 2.500 godina: "Svakog dana donesi korpu zemlje na jedno mesto i napravićeš planinu."

U tome je cela istina o odlaganju i istrajnosti.

izvor: rtv.rs