Kaže šejh: „Jedan čovek iz moje rodbine znao je Kur'an napamet a i bio je vrlo dobar.. Svi smo ga voleli kad smo bili deca, pa mi je ostao u dobrom sećanju. Bio je slep, ali je činio mnogo dobra svim ljudima. Održavao je rodbinske veze i bio je istinski pokoran Allahu. Jednog dana mi reče: „Sine moj“ – a tad sam imao 16 ili 17 godina – „što se ne ženiš?“ Odgovorio sam mu da ću se oženiti kad materijalna situacija bude dozvoljavala, a on mi na to reče: „Sinko moj, budi iskren prema Allahu i pokucaj na vrata Njegove milosti, On će sigurno ponuditi olakšanje!“ Onda mi kaza: „Sedi ovde!“ Ja sedoh, a on mi poče pričati svoju životnu priču.
Reče: „Živeo sam kao siromah, a i moji roditelji su bili siromasi. Rodio sam se slep, ružan, nizak i siromašan, a od ostalih svojstava koje se sviđaju devojkama – nijedno nisam imao kod sebe. Ali jednog dana sam odlučio da se ženim. Otišao sam kod svog oca i rekao mu to. On se tad grohotom nasmeja i reče mi: „Jesi ti budala? Ko će tebi dati svoju kćerku? Slep si i još si siromah, nemoj se previše uzdati da ćeš se ikad oženiti.“ Obzirom da sam imao 25 godina, te reči su me jako pogodile. U beznađu, otišao sam do svoje majke, nastojeći joj objasniti da ona uveri oca i pripomogne mi u mojoj nameri. Zaplakao sam pred njom, ali ona mi odgovori isto kao i otac. Posle toga sam pokušavao još nekoliko puta objasniti svoju potrebu roditeljima, međutim, nije bilo efekta.
Jedne noći, opshrvan tugom i samoćom, osetih neke čudne osećaje u sebi. Pomislih: „Ja tražim od oca i majke koji su nemoćni, a imam Allaha koji je Svemoguć. Tražim od njih, a ne tražim od Najmilostivijeg.“ Posle toga, klanjao sam noćni namaz kao i svake noći, pa podigao svoje ruke i zamolio Svevišnjeg: „Gospodaru moj, oni mi kažu da sam siromah – a Ti si me učinio siromahom. Kažu mi da sam slep – a Ti, jedini Ti, si me slepim učinio. Govore mi da sam ružan – a Ti si me takvim stvorio. Gospodaru moj, nema drugog Boga osim Tebe, zaista Ti jedini znaš moje potrebe i poznaješ svu moju nemoć. Moj otac je zbog nemoći odbio moje molbe, isto kao i moja majka. Ali, ja njih shvatam jer su oni nemoćni a ti si Plemenit i Svemoguć. Allahu moj, smiluj mi se i podari mi hairli ženu da smirim svoju dušu.“
Dovio sam i plakao, i tako ostao dugo u noć sve dok nisam zaspao. Iste noći, u snu sam video kako se nalazim na nekom mestu u kojem je jako, jako vruće. Nedugo nakon toga, ugledao sam kako se s neba spušta prelep šator koje me najednom prekri, i ja osetih njegov hlad. Čak i kad sam se probudio bilo mi je prohladno, ali sam se obradovao tom snu.
Sledeće jutro otišao sam do jednog učenjaka da mi protumači san.
- On me upita: „Jesi li oženjen?“
- Rekoh: „Nisam.“
- „A zašto nisi?“ – opet će on.
Pa mu rekoh da sam slep i jako siromašan, te mu detaljno objasnih svoje stanje. Na to mi on reče: „Sine, idi potraži najbolju devojku i zaprosi je, prihvatiće inšaAllah. Pritom izaberi najbolju.“
Istog trenutka sam ustao i pomislio na jednu devojku, jer sam čuo da je ona najlepša i jako hairli, pa sam požurio kući. Rekao sam ocu da zajedno odemo da je zaprosimo, ali on me dočeka još težim rečima nego prvi put, pre svega, kad je saznao da hoću da ženim najlepšu i najbolju devojku u mom mestu. Međutim, to me nije pokolebalo i otišao sam do njene kuće. Nazvao sam selam roditeljima od te devojke, a njenom ocu sam rekao: „Došao sam da zaprosim vašu kćerku!“ On mi je poželeo dobrodošlicu te mi reče: „A kako boljeg da pronađem, a preda mnom je onaj koji nosi Allahovu knjigu!“ Ali, opet mi je rekao da će nju prvo upitati. Pa je otišao kod kćerke i rekao joj: „Da, on je slep, ali mu je Allah dao svetlo zato što zna Kur'an napamet!“ Posle toga, ona je prihvatila prošnju i nakon sedam dana sam je oženio.“
Tako nam je kad pokucamo na vrata Milostivog i Plemenitog. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem., je rekao: „Ako tražiš pomoć, traži od Allaha.“ I zaista, ako postoji neka stvar koja ti se nije ostvarila – zamoli Gospodara svoga i osloni se na Njega, jer, uistinu, On je blizu, i odaziva se molbi onoga koji traži...
Izvor: n-um.com
0 коментара:
Post a Comment