Džinovsko "škampoliko" stvorenje bilo je najveća životinja na Zemlji (VIDEO)

Novootkriveno, dva metra dugačko, biće koje podseća na škampe nekada je bilo najveća životinja na našoj planeti, smatraju naučnici.

Otkriveni na jugoistoku Maroka, ovi fosili datiraju iz ordovicijuma, pre oko 443 miliona do 485 miliona godina. Oni, takođe, mogu pomoći u saznanju kako su se noge današnjih beskičmenjaka razvile.

Anomalokarididi su džinovska praistorijska morska bića i preci današnjih beskičmenjaka, koji uključuju insekte, pauke i rakove. Imali su par hvataljki i usta okružena nazubljenim pločicama. Anomalokarididi su obično predstavljani kao predatori, koji hvataju svoj plen udovima na glavi, mada su poznate i neke vrste koje su se hranile filtriranjem. Danas znamo dosta o anatomiji njihovih glava, ali ne toliko o njihovim dugim, segmentiranim telima.

Piter van Roj s "Jejla" i njegove kolege analizirali su novi fosil anomalokaridida koji je otkriven u donjoj Fezuata formaciji u Maroku. Ovo stvorenje je bilo dugačko više od dva metra - što je čini većom od većine artropoda ili beskičmenjaka koji su ikada živeli. Imalo je trakaste strukture na leđima koje su verovatno služile kao škrge i poput njegovih starijih rođaka iz kambrijuma imalo je izrasline na glavi koje su služile za hranjenje filtriranjem. "Velike ajkule i kitovi koji su se hranili filtriranjem nastali su u periodu velike radijacije planktona, a Aegirocassis predstavlja mnogo, mnogo stariji primer tog - očigledno sveobuhvatnog - trenda", kaže Van Roj.

Stvorenje je nazvano Aegirocassis benmoulae po Aegiru, nordijskom bogu mora i cassis, latinskoj reči za šlem, odnoseći se na veoma složen oklop glave.

Najvažnije je da je tim otkrio do sada neviđene detalje anatomije trupa anomalokaridida. Svi beskičmenjaci imaju tvrde egzoskelete, noge i tela sačinjene od brojnih segmenata - svaki segment može biti zasebno modifikovan za različite svrhe. Uz to, beskičmenjaci obično imaju dve grane nogu od kojih svaka služi za obavljanje određene funkcije: od kretanja i reprodukcije do disanja i osećaja okruženja. Kod insekata i mnogih drugih kopnenih beskičmenjaka, spoljne grane su izgubljene skupa.

"Veruje se da su anomalokarididi posedovali samo jedan tip režnjeva i nije bilo jasno kojim drugim strukturama kod drugih beskičmenjaka su ti režnjevi ekvivalentni", objašnjava Van Roj. Uz to, "bilo je opšteprihvaćeno da su, kao posledicu svog morskog života, anomalokarididi potpuno izgubili svoje udove na trupu tokom evolucije." Ispostavilo se da to nije baš tako.

Aegirocassis je imao dva odvojena para režnjeva po segmentu: gornji režnjevi su ekvivalentni gornjim granama udova kod modernih morskih beskičmenjaka, a donji su predstavljali modifikovane udove za hodanje prilagođene plivanju. Preispitivanjem starijih anomalokarididskih vrsta otkrilo je prisustvo istih režnjeva, koji su ranije bili previđeni. To znači da su anomalokarididi bili neki oblik međuvrste - pre nego što su se gornje i donje grane spojile u dvostruke udove kakve vidimo kod savremenih beskičmenjaka.