Ljudi u prošlosti nisu mogli da vide plavu boju?

Ovo nije još jedna priča o čuvenoj haljini koja je zbunila svet. Ovo je priča o načinu na koji ljudi vide svet oko sebe.

Donedavno, u ljudskoj istoriji "plava" nije postojala, barem ne na način na koji mi mislimo o njoj. Drevni jezici nisu imali reč za plavu boju - ni grčki, ni kineski, ni japanski, ni hebrejski. Bez reči za boju, nema dokaza da su je uopšte videli.

Kako smo shvatili da plave nije bilo?

U "Odiseji", Homer more opisuje kao "boje tamnog vina". Ali zašto "tamnog vina", a ne teget ili zeleno?

Godine 1858, naučnik Vilijam Gledstoun, koji je kasnije postao premijer Velike Britanije, primetio je da to nije jedini čudan opis boje. Iako pesnik troši strane i strane opisujući zapetljane detalje odeće, oklopa, oružja, lica, životinja i svega drugog, kada dođe do boja - postaje krajnje jednostavan. Gvožđe i ovca su ljubičasti; med je zelen.

Zato je Gledstoun odlučio da prebroji navode o bojama u knjizi. Dok se crna boja pominje skoro 200 puta, a bela oko 100, druge boje su veoma retke. Crvena se pominje manje od 15 puta, a žuta i zelena manje od 10. Gledstoun je počeo da istražuje drevne grčke tekstove i primetio je istu stvar - nikada nije opisana plava boja. Reč za nju čak ni ne postoji.

Čini se da su Grci živeli u mračnom i blatnjavom svetu, lišenog boja, uglavnom crnom, belom i metalik, sa povremenim crvenim i žutim. Gledstoun je mislio da je to možda nešto jedinstveno za Grke, ali filolog pod imenom Lazar Gajger nastavio je njegov rad i primetio da isti princip važi za mnoge druge kulture.

On je proučio islandske sage, Kuran, drevna kineska predanja, kao i drevnu hebrejsku verziju Biblije. Za vedske hindu himne napisao je: "Ove himne u više od deset hiljada redova opisuju raj. Jedva da je bilo koja druga tema tako često pominjana. Sunce i jutarnja igra crvenila, dan i noć, oblak i munje, vazduh i etar, sve se otvara pred nama, iznova i iznova... Međutim, o jednoj stvari niko ne bi naučio ništa iz ovih drevnih pesama... a to je da je nebo plavo".

Nije bilo plave, barem ne na način na koji mi poznajemo tu boju - nije razlikovana od zelene ili tamnijih nijansi. Gajger je tražio da vidi kada je ona počela da se javlja u jezicima i otkrio je čudan šablon širom sveta. Svaki jezik je prvo imao reč za crnu i belu boju, tj. za tamno i svetlo. Naredna reč za boju koja se javlja u svim jezicima širom sveta - bila je crvena, boja krvi i vina.

Nakon crvene, istorijski gledano, javlja se žuta, a potom zelena (mada u nekoliko jezika žuta i zelena menjaju mesta). Poslednja boja koja se javlja u svim jezicima je plava. Jedina kultura koja je razvila reč za plavu bila je egipatska - i, kako se ispostavlja, to je bila jedina kultura koja je imala način da proizvede plavu boju.


Ako malo razmislite, videćete da se plava ne javlja toliko u prirodi - skoro da i nema plavih životinja, plave oči su retke, a plavo cveće je uglavnom rezultat čovekovog uticaja. Naravno, postoji plavo nebo, ali da li je ono zaista plavo? Kao što možemo videti iz Gajgerovog rada, čak i spisi koji se bave nebesima ne kažu nužno da su ona "plava".

Zapravo, istraživač Gaj Dojčer pokušao je da problematiku plave boje istraži kroz eksperiment. U teoriji, jedno od prvih dečijih pitanja je "Zašto je nebo plavo?". Zbog toga je on odgajio svoju kćerku pazeći da joj nikada ne opisuje boju neba, a potom ju je jednog dana upitao koju boju vidi kada pogleda gore. Alma, Dojčerova kćerka, nije imala pojma. Nebo je bilo bezbojno. Vremenom odlučila je da je belo, a kasnije da je plavo. Dakle, plava nije bila prva stvar koju je videla ili ka kojoj je stremila, iako je nebo kasnije smestila u taj spektar.

Dakle, pre nego što su imali reč za nju, ljudi prirodno nisu videli plavu?

Ovde priča postaje malo komplikovanija, zato što ne znamo tačno šta se odigravalo u Homerovom mozgu kada je opisivao more boje tamnog vina ili ljubičastu ovcu, ali znamo da su drevni Grci i drugi drevni narodi imali istu biologiju, a samim tim i istu sposobnost primećivanja boja kao i mi.

Ali da li zaista vidimo nešto za šta još uvek nemamo reč koja to opisuje?
Istraživač Žil Davidof putovao je u Namibiju kako bi pronašao odgovor. Tamo je izveo eksperiment sa plemenom Himba, koji govori jezikom koji nema reč za plavu niti razlikuje plavu od zelene.

Kada im je pokazan krug sa 11 zelenih kvadrata i jednim plavim, nisu mogli da izaberu koji je drugačiji od drugih - ili je onima koji su mogli da vide razliku trebalo više vremena i pravili su više grešaka, od onih koji jasno mogu da uoče plavi kvadrat.

Međutim, pleme Himba ima više reči za nijanse zelene boje nego što imaju, na primer, Englezi.
Kada su gledali u krug sa zelenim kvadratima gde je samo jedan imao nešto drugačiju nijansu, odmah su bili u stanju da uoče koji je različit. Možete li vi?


Foto: Vidipedia/Himba Colour Experiment

Za mnoge od nas, to je veoma teško.

Evo koji kvadrat se razlikuje:

Foto: Vidipedia/Himba Colour Experiment

Saznajte i: Da li ljudi postaju inteligentniji?

Davidof kaže da je, bez reči za boju, bez načina da je identifikujete kao različitu, mnogo teže da primetite šta je jedinstveno oko vas - čak i ako naše oči fizički vide iste blokove na isti način. Zato, pre nego što je plava postala poznata, možda su je ljudi videli. Međutim, moguće je da nisu znali šta tačno vide.

Ukoliko vidite nešto što ne vidite, da li to postoji?
Da li su boje počele da postoje tokom vremena?
Tehnički ne, ali naša sposobnost da ih primetimo verovatno jeste...