Merkur nije samo beživotni i sprženi komad stene. Zapravo, najmanja planeta našeg Sunčevog sistema koja pokazuje da je iznenađujuće "živahna".
Naravno, ne u smislu da nešto zapravo živi na njoj, mada naučnici ne isključuju mogućnost da nam nešto što se nalazi u pukotinama i ćoškovima Merkura neće pomoći da razumemo poreklo života na Zemlji - naročito krateri njegovog Severnog pola koji su konstantno u senci i možda predstavljaju sigurnu luku za organski materijal i dom značajnoj količini leda uprkos Merkurovoj blizini Suncu.
"Čak je i planeta koja nije u nominalno nastanjivoj zoni naše zvezde svedok dostave sastojaka nastanjivosti iz spoljašnjeg Sunčevog sistema u unutrašnji", rekao je Šon Solomon sa Univerziteta "Kolumbija" na 46. Lunarnoj i planetarnoj naučnoj konferenciji. "Kako bismo razumeli šta dovodi do nastanjivosti, Merkur mora da bude uključen."
Da razjasnimo, niko ne misli da mikrobi zaista postoje na Merkuru, već naučnici razmišljaju o nedavnim dokazima koji menjaju naš pogled na prvi kamen od Sunca.
"Mislim da se mišljenje promenilo, radikalno. Otkrivamo da je Merkur, poput drugih objekata u našem Sunčevom sistemu uključujući i naš Mesec, daleko od mrtvog. Mnogo štošta se dešava tamo, kako interno, tako i eksterno", rekao je Tomas Voters iz Nacionalnog muzeja vazduhoplovstva i svemira "Smitsonijana".
Čini se da je planeta aktivna, s tekućim tektonskim aktivnostima i izvanrednom raznolikošću materijala razbacanog po njenoj površini, kao i nedavno formiranim površinskim karakteristikama koje su zanimljive. Novi podaci predstavljeni na konferenciji potiču s letelice "Mesendžer", koja orbitira oko Merkura od 2011. godine. Ukoliko sve bude po planu, misija letelice će se okončati krajem aprila, kada će ostati bez goriva i pasti na planetu. Za sada, međutim, letelica je nekoliko puta ponirala ka Merkurovoj površini, prikupljajući slike visoke rezolucije i druge podatke na oko 15 kilometara iznad terena prošaranog kraterima.
Među neobičnim stvarima koje je Mesendžer proučavao nedavno, nalaze se čudni prirodni oblici na površini, koji se nazivaju šupljinama. Postoji ih na hiljade, a veličina im varira od nekoliko metara do više od kilometra u prečniku. Prvo su se javile kao svetle tačke na prvim fotografijama, nakon čega su ove depresije sa ravnim dnom izbegavale lako objašnjenje. Sada, najbolja naučna pretpostavka jeste da su šupljine formirane zahvaljujući isparivim materijama - najverovatnije jedinjenjima koja sadrže sumpor - ispod površinskog sublimata Merkura, uzrokujući da teren potone za nekoliko desetina metara.
"Dokaz ukazuje da se šupljine formiraju kada se komponente u stenama izgube kada su izložene teškim uslovima na površini planete", rekao je Dejvid Bluit, geolog Džon Hopkin Laboratorije za primenjenu fiziku. Međutim, to nije sve. Neke šupljine su ugrađene u inače kraterom ispunjen teren, ali deluju kao da su izbegle bombardovanje, što pruža naznake njihove starosti.
"Udari se dešavaju nasumično širom planete i akumulišu vremenom. Odsustvo kratera u šupljinama znači da moraju biti veoma mlade u geološkom smislu, najverovatnije mlađe od nekoliko desetina miliona godina i možda se aktivno formiraju već danas", navodi Bluit.
Još dokaza o tekućoj aktivnosti potiče od posmatranja površinskih karakteristika koje izlegaju kao naborani grebeni. Ti nabori na Merkurovoj površini se formiraju zato što se planeta smanjuje. Kako se njeno jezgro hladi i steže, ono uzrokuje da se materijal na planetinoj površini savija i kliza; novi podaci sa Mesendžera otkrivaju gomilu malih jaruga i grebena koji ranije nisu bili vidljivi.
"Ove mlade padine su veoma uzbudljive jer nam pokazuju da se novi otvori formiraju na Merkuru kao rezultat najnovije faze unutrašnjeg hlađenja i globalnog stezanja", kaže Voters i dodaje: "Ovi otvori su toliko mladi da se verovatno formiraju i danas." Merenjem dimenzija i broja jaruga, naučnici su odredili da se Merkur smanjio sa 10 kilometara tokom 4,5 milijardi godina i da će nastaviti da se smanjuje kako se bude hladio.
Ipak, nisu sve čudne stvari na Merkurovoj površini vidljive golim okom. Neke uočavaju instrumenti koji su u stanju da čitaju hemijske potpise upisane u stene. Kada je Mesendžer nedavno to učinio, otkrio je bogatstvo različitih elemenata razbacanih na površini. Posmatranja sa niže nadmorske vidine "otkrila su ekstremniju lepezu sastava nego što smo ikada videli", rekao je Leri Nitler sa Karnegi instituta u Vašingtonu.
Letelica je takođe otkrila dokaze nečega što može biti drevni, ogromni basen udara. Taj dokaz nalazi se u obliku ogromne količine razletelog magnezijuma, mrlja koja može da bude objašnjena udarom koji je izbacio određenu količinu materijala koji bi inače bio sakriven u kori. Na kraju, postoje krateri na polovima koji su u senci. Mesendžer je otkrio dokaze o postojanju leda na tim lokacijama 2012. godine, a nova posmatranja ukazuju da tamniji slojevi organskih materijala možda prekrivaju ogromne ledene brazde. Mesendžer posmatra te kratere i pomaže naučnicima da saznaju šta se u njima nalazi.
"Zapravo gledamo u te regione gde Sunce nikada ne sija na Merkuru u rezoluciji koja je veća nego što je ikada ranije bila moguća", rekla je Nensi Šabo sa Džon Hopkins Laboratorije za primenjenu fiziku. Karakteristike unutar kratera ukazuju da prašina ugljenikom bogatih organskih materijala leži iznad leda. Oštra granica razdvaja tamnije organske materije od svetlije obojenih materijala i takođe ukazuje na to da Merkur nije toliko miran kao što se čini. "Stvari ne ostaju oštre. Ovaj materijal je veoma mlad na Merkuru - ili je donet na Merkur nedavno ili je obnovljen ili održavan", zaključuje Šaboova.
0 коментара:
Post a Comment