Arheolozi su u Nazaretu otkrili ostatke kuće iz prvog veka za koju veruju da je mesto na kom je Isus odrastao.
Ova kuća je prvi put otkrivena u devetoj deceniji XIX veka, od strane opatica manastira Sestre Nazareta.
Kuća je delom uklesana u stenu, a delom izgrađena od maltera i kamena.
Međutim, tek je prilikom istraživanja 2006. godine, koje je vodio profesor arheologije Univerziteta u Redingu Ken Dark, utvrđeno da je reč o kući za koju su meštani vekovima verovali da je mesto na kom je odrastao Isus Hrist.
Kako Dark objašnjava, još uvek se ne može stopostotno reći da je Isus ovde zaista živeo, ali je to moguće.
"Da li je ovo kuća u kojoj je odrastao Isus? Nemoguće je to reći na osnovu arheoloških nalaza", napisao je Dark u svom članku u magazinu "Pregled biblijske arheologije". "S druge strane, nema dobrog arheološkog razloga da se takva identifikacija odbaci."
Arheolozi su utvrdili da je ova kuća, za vreme Vizantijskog carstva (pod čijom je vlašću Nazaret bio do sedmog veka) ukrašena mozaicima i da je služila kao crkva.
Ona je potom zapuštena, a krstaši su je u XII veku obnovili, zbog čega Dark smatra da su i Vizantinci i krstaši verovali da je ona bila Isusov dom.
Pogledajte i: Pronadjeno blago vredno 11 milijardi dolara!
U kući su pronađeni brojni sudovi i vreteno, zbog čega se veruje da je to mesto na kom je živela porodica. Imala je nekoliko prostorija i stepenice, a jedan njen deo je još uvek očuvan. Dark činjenicu da tako stara kuća nije u potpunosti uništena objašnjava trudom Vizantinaca i krstaša da je spasu i sačuvaju od zaborava. Uz to, on smatra da to što je ona bila dekorisana mozaikom ukazuje na to da je bila veoma važna u doba Vizantije.
U prilog stavu da je baš ovo mesto Hristov dom ide i tekst iz 670. godine, čiji je autor škotski opat Adomnan. On je, naime, zapisao da je franjevački biskup Arkulf išao na hodočašće u crkvu "koja je nekada bila kuća u kojoj je Gospod negovan u ranom detinjstvu.
Was this the house where Jesus grew up? http://t.co/622DKsRX9q pic.twitter.com/fQbhxMd5DT
— Live Science (@LiveScience) March 2, 2015
0 коментара:
Post a Comment