Zašto je toliko ljudi kratkovido?

Nakon što je broj kratkovidih osoba u svetu značajno porastao, naučnici su pokušali da utvrde zbog čega se to dešava.

Miopija ili kratkovidnost sve je rasprostanjenija.

U Sjedinjenim Američkim Državama, preko 40 odsto stanovnika nosi naočare za vid, a procene ukazuju da će trećina svetskog stanovništva biti kratkovida do kraja decenije. Miopija se obično može lečiti naočarima, kontaktnim sočivima ili operacijama, ali čak i onda kratkovidi ljudi imaju viši rizik za nastanak glaukoma, ablacije mrežnjače i katarakte.

Porast broja kratkovidih osoba naveo je istraživače da se zapitaju šta je uzrok tome. Nakon svega, naučnici veruju da su shvatili zbog čega je slučaj postao toliko čest - mladi ljudi provode previše vremena u zatvorenom prostoru.

Istraživanje u kojem su učestvovali blizanci u 1960-im pokazalo je naučnicima da i DNK utiče na kratkovidnost. Međutim, informacija od pre 400 godina ukazuje na to da geni nisu kraj priče - astronom Johan Kepler verovao je da je njegov slab vid prouzrokovan time što je godinama dugo čitao knjige. Najnovije istraživanje potkrepilo je Keplerovu teoriju - porast miopije povezan je s višim obrazovanjem, naročito u Istočnoj Aziji. U Kini, skoro 90 odsto tinejdžera i mladih punoletnih osoba je kratkovido (u poređenju sa 10 do 20 odsto od pre 60 godina) i nije slučajno što prosečni petnaestogodišnjak u Šangaju provodi 14 sati nedeljno radeći domaće zadatke. Prošle godine, nemački naučnici ustanovili su da su studenti koji su više godina proveli u školama imali veću stopu miopije nego njihovi vršnjaci koji su u učinonicama provodili manje vremena.

Stručnjaci za miopiju još uvek se ne slažu u potpunosti oko toga kako se tačno može zaustaviti rastući talas kratkovidnosti.

Ipak, jedan Australijanac otkrio je da deca mogu da održe zdrav vid provodeći tri sata dnevno na svetlu od 10.000 luksa i više - što je jednako količini svetlosti koju vidi osoba kroz naočare za sunce po veoma sunčanom danu.

U poređenju s tim, dobro osvetljena učionica obično nema više od 500 luksa. Mnogi istraživači slažu se da deca koja provode više vremena napolju mogu da održe dobar vid duže, a uz to će ih fizička aktivnost čuvati od gojaznosti i popraviti im raspoloženje. Istraživanje je pokrenulo mnoge istočnoazijske zemlje da započnu kampanje vezane za javno zdravlje, sciljem da se deca podstaknu da provode više vremena napolju.