Kada pomislite na
pokvarenu hranu, verovatno zamišljate nešto što ne biste ni dodirnuli, a
kamoli pojeli. Međutim, do sada ste sigurno nebrojeno mnogo puta
konzumirali baš takve namirnice i, štaviše, uživali u njima. Kako je to
moguće?
Henri Rajh pruža odgovore na ova pitanja, kao i na to zbog čega namerno kvarimo hranu, kada smo počeli sa tim i zbog čega je takva hrana još ukusnija.
Kafa, hleb, sir, pivo i čokolada su prekriveni milionima mikroba. Zapravo, ta hrana dobija ukus, miris i teksturu koje volimo baš zahvaljujući sićušnim bakterijama i gljivicama. Velika većina mikroba - oko 99 odsto - u suštini je bezopasna po ljude, ali je ostalih 1 odsto dovoljno neprivlačnog izgleda da su naši preci i preci raznih drugih sisara i ptica razvili prirodnu odbojnost prema stvarima koje možda predstavljaju dom tim klicama.
Ukoliko prijateljski mikrobi stignu do hrane prvi, oni mogu odbiti one loše, zbog čega hrana ostaje jestiva. Na primer, meso ostavljeno na otvorenom je savršeno za razvoj mnogobrojnih mikroba, jer je toplo, vlažno i puno proteina. Međutim, uz malo pažnje - dodavanjem dosta soli, na primer - možemo pomoći dobrim bakterijama koje su tolerantne na so da nadmaše one loše i za samo nekoliko meseci dobićemo salamu, umesto salmonele.
0 коментара:
Post a Comment