Kako su ljudi počeli da veruju u natprirodno?

Da li su evolucija i verovanje u bogove, vile ili duhove predaka na neki način povezani? 

Zamislite sledeće: živite u nekom trenutku pre mnogo hiljada godina, stojite i čekate da ulovite večeru. Odjednom, primetite da trava ispred vas šušti. Šta ćete uraditi? Da li ćete se zaustaviti i razmisliti o tome zašto se to dešava – zbog vetra ili lava – ili ćete nešto preduzeti?

Ljudi koji su preživeli ovakve situacije su bili oni koji su razvili mehanizam da reaguju u skladu sa situacijom. Recimo, ukoliko bi posumnjali da nailazi lav, znali bi da je vreme da beže. Međutim, nisu povezali neke pojave samo s bićima koja su ih ugrožavala. Ljudi su počeli da pripisuju sposobnost za samostalno delanje stvarima koje je uopšte ne poseduju, kao što je, na primer, kiša. Tako su ljudi počeli da pridaju značaj i značenje padanju kiše, te su smatrali da se sve u prirodi dešava sa razlogom koji se tiče ljudi. 

Ova teorija je umnogome pomogla našim precima da razumeju svet oko sebe. Dok su ljudi "čitali" znakove prirode, kako objašnjava Alen Kerkeslager, profesor Univerziteta u Filadelfiji, u mnogim kulturama su se kretanje sunca, meseca i zvezda opisivalo kao kretanje nekog bića s natprirodnim moćima – bogova, duhova predaka itd.

Sve to, zasnovano pre svega na nečemu što naučnici danas kada je reč o socijalnoj interakciji objašnjavaju teorijom uma, odnosno sposobnošću da razumemo šta druga osoba misli (intelektualno, emotivno ili vizuelno), pomoglo je formiranje religioznosti.

Međutim, ne slažu se svi naučnici s teorijom da su se religija i verovanje u natprirodno javili kao nusprodukt evolucije. Neki eksperti pak veruju da je religioznost način adaptacije. Robert Dunbar, psiholog i antropolog Univerziteta u Oksfordu, smatra da je religija tesno povezana s prilagođavanjem u grupi. On je primetio da primati najčešće žive u grupama zato što to donosi mnogo koristi kao što je zajednički lov i odbrana od predatora.

Međutim, u takvom životu, pojedinci zauzimaju mesto vođe i takva grupa postaje manje kohezivna. Kako bi se svi zadržali na istoj strani, religija se javlja kao potreba da ljudi delaju zajedno, za dobrobit grupe. Sposobnost ljudi da natprirodno potraže u prirodnim procesima, nije glavni razlog nastanka religije, navodi Dunbar, ali nam pomaže da shvatimo zašto ljudi uključuju natrpirodne elemente u objašnjavanju prirodnih fenomena.