Džordž Bul je bio engleski matematičar i filozof. Njegovo najveće dostignuće je bilo uvođenje u matematiku i logiku pojma algebre Bula. Zbog značaja tog termina kao i njegove primene u informatici i matematičkoj logici Bul se smatra za jednog od tvoraca tih oblasti nauke. Danas je 200 godina od rođenja Džordža Bula.
Roditelji Džordža Bula bili su Meri En Džouns i Džon Bul. On je rođen 2.
novambra 1815. godine. Njegov otac, Džon, bio je obućar, ali je bio
zainteresovan za nauku. Sa Meri, venčao se 14. septembra 1806. Preselili
su se u Linkoln gde je Džon otvorio svoju radnju. Porodici nije dobro
išlo, jer, zbog ljubavi prema nauci, Džon nije mogao da se posveti
razvijanju posla. Džordž, njihovo prvo dete rođen je posle devet godina
braka, 2. novembra 1815. Meri En i Džon su skoro bili odustali od dece i
Džordževo rođenje bilo je veliki povod za slavlje. Kršten je dan posle
svog rođenja, jer je rođen kao slabo i bolesno dete, pa su se roditelji
plašili da neće preživeti. Ime je dobio po Džonovom ocu koji je umro u
aprilu 1815. U sledećih pet godina, Meri En i Džon su dobili još troje
dece, Meri En, Vilijama i Čarlsa.
Iako je rođen kao slabo i bolesno dete, ubrzo, Džordž je postao jak i zdrav. Kada je imao dve godine, Džordž je pohađao školu za decu trgovaca u Linkolnu. Posle godinu dana, prešao je u trgovačku školu gde je ostao do svoje sedme godine. Njegovo rano učenje matematike dolazi od njegovog oca. Kada je napunio sedam godina krenuo je u osnovnu školu, gde je počeo da se interesuje za jezike, i otac mu je doveo prodavca knjiga da ga uči latinski. Kada je naučio latinski, počeo je sam da uči grčki. Sa četrnaest godina, toliko je dobro znao grčki, da je preveo pesmu jednog grčkog pesnika. To je njegovog oca učinilo veoma ponosnim da je odmah objavio. Njegov talenat je bio toliki da su lokalni profesori osporavali činjenicu da neki dečak sa samo četrnaest godina može da piše sa takvom dubinom.
Bulovo najvažnije delo bilo je ''Istraživanje zakona misli na kome se zasniva matematička teorija logike i verovatnoće'', objavljeno 1854. godine. Bul je prišao logici na nov način, sažimajući je u prostu algebru, pretvarajući logiku u matematiku. To je algebarska struktura koja sažima osnovu operacija I (AND), ILI (OR), NE (NOT), kao i skupovnih operacija kao što su unija, presek i komplement. I kolo će pokazati TAČAN rezultat (binarno 1), samo ako su svi ulazi 1. ILI kolo će pokazati TAČAN rezultat ako mu je jedan od ulaza 1. NETAČAN rezultat će pokazati samo ako su oba ulaza 0. NE kolo ima samo jedan ulaz, i signal na izlazu je suprotan od signala na ulazu. NI kolo može biti kombinovano sa I, što daje NI (NAND), i sa ILI, što daje NILI (NOR). Ova kola imaju isti proces ulaza signala, ali na kraju izlazi suprotan signal. Stvorio je algebru logike koja je nazvana Bulova algebra, i koja nalazi primenu u konstrukciji računara, uključujući strujna kola i td. Nažalost, nije živeo dugo, umire u 49-oj godini života, 8. decembra 1864. od prehlade, koju je dobio tako što je pešačio dve milje po kiši, kako bi stigao na predavanje, i predavao je u mokroj odeći.
Iako je rođen kao slabo i bolesno dete, ubrzo, Džordž je postao jak i zdrav. Kada je imao dve godine, Džordž je pohađao školu za decu trgovaca u Linkolnu. Posle godinu dana, prešao je u trgovačku školu gde je ostao do svoje sedme godine. Njegovo rano učenje matematike dolazi od njegovog oca. Kada je napunio sedam godina krenuo je u osnovnu školu, gde je počeo da se interesuje za jezike, i otac mu je doveo prodavca knjiga da ga uči latinski. Kada je naučio latinski, počeo je sam da uči grčki. Sa četrnaest godina, toliko je dobro znao grčki, da je preveo pesmu jednog grčkog pesnika. To je njegovog oca učinilo veoma ponosnim da je odmah objavio. Njegov talenat je bio toliki da su lokalni profesori osporavali činjenicu da neki dečak sa samo četrnaest godina može da piše sa takvom dubinom.
Bulovo najvažnije delo bilo je ''Istraživanje zakona misli na kome se zasniva matematička teorija logike i verovatnoće'', objavljeno 1854. godine. Bul je prišao logici na nov način, sažimajući je u prostu algebru, pretvarajući logiku u matematiku. To je algebarska struktura koja sažima osnovu operacija I (AND), ILI (OR), NE (NOT), kao i skupovnih operacija kao što su unija, presek i komplement. I kolo će pokazati TAČAN rezultat (binarno 1), samo ako su svi ulazi 1. ILI kolo će pokazati TAČAN rezultat ako mu je jedan od ulaza 1. NETAČAN rezultat će pokazati samo ako su oba ulaza 0. NE kolo ima samo jedan ulaz, i signal na izlazu je suprotan od signala na ulazu. NI kolo može biti kombinovano sa I, što daje NI (NAND), i sa ILI, što daje NILI (NOR). Ova kola imaju isti proces ulaza signala, ali na kraju izlazi suprotan signal. Stvorio je algebru logike koja je nazvana Bulova algebra, i koja nalazi primenu u konstrukciji računara, uključujući strujna kola i td. Nažalost, nije živeo dugo, umire u 49-oj godini života, 8. decembra 1864. od prehlade, koju je dobio tako što je pešačio dve milje po kiši, kako bi stigao na predavanje, i predavao je u mokroj odeći.
0 коментара:
Post a Comment