Halejeva kometa

Halejeva kometa

Halejeva kometa stiže sasvim do periferije Sunčevog sistema, da bi se potom vratila sve do Zemljinog komšiluka. Zato njeno putovanje i traje celih 76 godina…

Godina 1910. Gradić Juvisy-sur-Orge, južno od Pariza. Astronom i spiritsta Kamil Flamarion iz svoje nadaleko čuvene opservatorije u ovom gradiću objavljuje da rep Halejeve komete sadrži otrov koji će pobiti živi svet na Zemlji.

Bila je to uzbudljiva godina – nakon što se u januaru na nebu pojavila takozvana Dnevna kometa koja se 17. januara mogla zapaziti i golim okom po danu, u aprilu je blizu Zemlje prošla čuvena Halejeva kometa. Ona se na noćnom nebu mogla golim okom posmatrati od 10. aprila pa sve do maja meseca, a pošto je prošla relativno blizu Zemlje, prizor na nebu je bio spektakularan.
Budući da je to bio prvi prolazak ove komete pored Zemlje otkako je izmišljena fotografija, tada su načinjene i njene prve slike (na fotografiji), a obični ljudi i astronomi su je posmatrali sa oduševljenjem.

Međutim, tada načinjena spektralna analiza je pokazala da rep komete sadrži cijanogen, izuzetno otrovni, bezbojni gas, a Flamarion je tvrdio da će ovaj gas u atmosferi uništiti sav živi svet.
Pošto je širom Francuske bio poznat kao autor brojnih popularnih knjiga, Flamarion je zvučao dovoljno ubedljivo i njegove najave su mnogi ljudi shvatili sasvim ozbiljno.
Zavladala je masovna histerija.

Dok je rep komete na nebu ostavljao spektakularan vidik, ljudi su živeli u panici, masovno su kupovali gas maske, a opšta paranoja je dovodila i do zatvaranja u sanatorijume. Drugi astronomi su odbacili Flamarionovu teoriju, budući da se gas dovoljno raspršio da nije izazvao nikakve efekte.
U dugoj istoriji dolazaka i odlazaka svakako najpoznatije od svih kometa, ovo nije bio prvi put da je Halejeva kometa izazvala masovnu paniku. Za nju se znalo u praistoriji, a posmatračima neba je bila dobro poznata od 240. godine pre nove ere. No, vekovima je zbunjivala ljude, često izazivajući strah.
Tokom istorije su joj pripisivane razne legende, a poklopila se i sa mnogim važnim događajima poput bitke kod Hejstingsa (na slici).

U sasvim razlitčitim epohama, ljudi su verovali da najavljuje skoru propast sveta, dok su tokom Srednjeg veka veštice spaljivane svaki put kad bi se pojavila.

Kad bi videli Halejevu kometu, sve do XVIII veka posmatrači na Zemlji nisu znati da li je tu reč o različitim telima ili o jednoj istoj kometi koja se iznova pojavljuje.

I onda je 1682. godine ovu kometu posmatrao mladi engleski astronom Edmond Halej koji se te godine selio u gradić Izlington, gde će se iste godine oženiti.

Halej će dugo zapamtiti neobičnu pojavu na nebu. Dvadeset tri godine kasnije Halej će prvi objasniti da je telo koje je video, kao i nebeske pojave iz 1531. i 1607, predstavljaju jednu istu kometu. Odbacujući  sasvim Aristotelovo objašnjenje da su komete svetleće pojave u atmosferi, Halej dobro zapaža da je reč o nebeskim telima koja kruže oko Sunca isto kao planete. I prvi izračunava njen period.

Halej tako izračunava da se kometa iznova pojavljuje približno svake 76. godine, a da male promene u vremenima izazivaju gravitacionu uticaji planeta na njenom putu kroz Sunčev sistem.
Na osnovu toga predviđa da će ponovo biti viđena 1758. godine, a njegova se prognoza ispostavlja kao tačna. Međutim, pošto u međuvremenu umire, sam Halej ne dočekuje njen novi dolazak, ali sama kometa dobija ime po njemu.

Mada se izuzetno retko može videti, period obilaska Halejeve komete oko Sunca je takav da je jedina kometa koju čovek može videti golim okom dva puta u životu. U novije doba, ona i fascinira ljude zato što traje koliko i jedan ljudski život – tako je američki pisac Mark Tven rođen i umro baš onih godina kad se kometa pojavila.

Komete, kao i planete, kruže oko Sunca. Kao što je još Halej zaključio na osnovu Keplerovih zakona, njihova putanja takođe ima oblik elipse, ali je on izuzetno izdužen u odnosu na putanju planeta.
Zato samo jedan deo svoje revolucije, odnosno kretanja oko Sunca, kometa provodi u blizini, dok veći deo puta prolazi u dalekim prostranstvima. Halejeva kometa tako stiže sasvim do periferije Sunčevog sistema, do planete Neptun, da bi se potom vratila sve do Zemljinog komšiluka i prošla između Merkura i Venere, tokom putovanja koje traje celih 76 godina.

Jezgro Halejeve komete, sačinjeno od leda i prašine, u prečniku je prosečno veliko 11 kilometara. Kao i druge, ova kometa je odličan apsorber Sunčeve svetlosti.

No, kad je udaljena od Sunca, ona je hladna. Kad priđe Suncu, gas u kometi se zagreva tokom nekoliko nedelja dok je u Sunčevoj blizini. Potom ponovo odlazi i hladi se.
Kometa je u umetnosti prikazana na razne načine. Jedna od čuvenih predstava nalazi se na čuvenoj tapiseriji koja predstavlja bitku kod Hejstingsa.

Kometa se takođe javlja i na slici Bogojavljenje, koju je napravio slavni firentinski slikar Đoto. On je kometu video 1301. godine, a u njegovu čast je kosmička sonda za istraživanje ove komete nazvana upravo „Đoto“.

Halejeva kometa je poslednji put viđena 1986. godine, kada su načinjeni njeni najbolji snimci sa Zemlje, kao i detaljnja merenja karakteristika komete.

Njen sledeći dolazak se očekuje za pola veka – u julu 2061. godine.

*Recenzija teksta: Igor Smolić, Instutit za fiziku u Beogradu
Izvor: Elementarijum