Da li ste spremni da se susretnete sa svojim gospodarem robotom?
Ideja o superinteligentnim mašinama može da zvuči kao priča za film Terminator ili Matriks, ali mnogi kažu nije u pitanju čista fikcija. Pojedinci čak veruju da momenat u kome će veštačka inteligencija sustići ljudsku, uopšte nije tako daleko - desiće se za oko 16 godina.
Skoro svaki kompjuterski ekspert ima drugačiju predstavu kada tačno i na koji način će roboti krenuti svojim putem.
Neki veruju u utopijsku budućnost, u kojoj će ljudi razvijati i nadmašiti svoje fizičke mogućnosti uz pomoć mašina. Drugi misle da će ljudi ustupiti većinu svojih sposobnosti robotima i da će postepeno postati deo same veštačke inteligencije, u funkciji izvora energije.
Da li nam se susret bliži?
U knjizi The Singularity is Near: When Humans Transcend Biology, Rej Kurzvejl pretpostavio je da će kompjuteri postati pametni isto koliko i ljudi oko 2029. godine, a da će oko 2045. godine kompjuteri biti milijardu puta pametniji nego nepotpomognuta ljuska inteligencija.
„Mišljenje konsenzusa naučnika koji se bave veštačkom inteligencijom polako se približava mom mišljenju koga se i dalje držim“, rekao je Kurzvejl.
Bil Hibard, kompjuterski naučnik na Univerzitetu Viskonsin – Medison, ne usuđuje se na ovako smela predviđanja, ali potvrđuje da će veštačka inteligencija dostići nivo ljudske tokom 21. veka.
„Čak i da je moja najpesimstičnija pretpostavka tačna, to će se dogoditi tokom života ljudi koji su se već rodili“ , rekao je Hibard.
Ali drugi istraživači veštačke inteligencije su skeptični.
„Ne vidim ni jedan znak da smo blizu kompjuterskoj revoluciji”, rekao je Ernest Dejvis, naučnik na Univerzitetu u Njujorku.
„Dok veštačka inteligencija može da odigra najbolju partiju šaha i da uradi druge specijalizovane zadatke, ipak je još uvek za svetlosnu godinu iza prosečnog sedmogodišnjaka po razboritosti, pronicljivosti, jeziku i intuiciji o tome kako fizički svet funkcioniše“, rekao je Dejvis.
Na trenutak, zbog te fizičke intuicije, ljudi mogu da gledaju nekoga ko obrće šolju kafe i da znaju da će sledeći rezultat biti prosuta kafa na podu. Kompjuterski program sa druge strane, morao bi da uradi složenu simulaciju i da zna tačnu veličinu šolje, visinu i druge razne parametre kako bi shvatio ishod, objašnjava Dejvis.
Beskrajne mogućnosti
Poslednje dve revolucije, poljoprivredna i industrijska, vodile su do udvostručavanja ekonomske produktivnosti na svakih hiljadu godina, rekao je Robin Hadson, ekonomista na Džordž Mejson univerzitetu u Vašingtonu, koji piše knjigu o budućim revolucijama.
Kada jednom mašine budu pametne kao ljudi, ekonomija će se duplirati svake nedelje ili meseca.
Ovako brz razvoj produktivnosti biće moguć zahvaljujući glavnim „akterima“ ekonomije, tj. ljudima, koji će jednostavno biti duplirani.
Uništenje Zemlje?
Ta prevelika produktivnost možda neće biti dobra. Na primer, roboti će sigurno preživeti apokaliptične scenarije koji bi mogli da unište ljude.
„Društvo ili ekonomija koje prvenstveno čine roboti neće se plašiti da uništi prirodu na isti način na koji se ljudi plaše“, rekao je Hadson.
Neki naučnici brinu da jurimo ka budućnosti u kojoj ljudi više neće biti naročito važni. Na primer, automobil koji se sam vozi može da bude bezbedniji, ali takođe može da ostavi milione vozača kamiona bez posla. Toliko daleko niko ne razmišlja.
„Korišćenje tehnologije ima toliko finansijskih prednosti koje nisu u interesu svih. To bi mogao da bude veliki i nerešiv problem“, rekao je Hibard.
Devolucija ljudi
Neki naučnici smatraju da smo već usred nastajanja singularnosti, koja će izbrisati razlike između ljudi i mašina.
„Čovek se već odrekao mnogih zadataka koji uključuju inteligenciju, kao na primer sposobnosti da piše, snalazi se u prostoru, pamti činjenice ili računa“, rekla je Džoan Slončevski, mikrobiolog na koledžu u Kenionu i autor naučno fantastične knjige The Highest Frontier.
Otkad je Gutenberg napravio štamparsku mašinu, ljudi su konstantno modifikovali inteligenciju i prebacivali određene zadatke na mašine. „Sada su čak i zadaci koji se smatraju najvažnijim za ljude, kao na primer briga o starijima ili o bolesnima, prebačeni na empatične robote“, dodaje ona.
„Možemo li mi da nestanemo ili da budemo postepeno zamenjeni mašinama? Mislim da na to pitanje još uvek nemamo odgovor“.
U stvari, budućnost čovečanstva, može biti slična onoj koja je snašla mitohondrije. Mitohondrije su nekada bile nezavisni organizmi, ali u jednom trenutku složenija ćelija okružila je ovu primitivnu bakteriju, i tokom istorije, mitohondrija je pustila ćeliju da postepeno preuzima sve funkcije koje je obavljala, dok je postala samo proizvođač energije.
„Mi postajemo kao mitohondrije. Proizvodimo energiju – uključujemo mašine“ , rekla je Slončevski. „Ali mašine postepeno preuzimaju sve ostalo“.
Izvor: LiveScience
0 коментара:
Post a Comment