Jezici "izgubljeni" u ranom detinjstvu otkriveni u mozgu

Bebe počinju da prepoznaju šablone zvukova povezane sa određenim jezicima još dok su u materici. Međutim, šta se dešava sa nervnim vezama nakon što novorođenče usvoji strani par i više nije izloženo svom maternjem jeziku?

Najnovije istraživanje dovelo je to otkrića da nesvestan mozak zadržava bliskost prema tom jeziku godinama kasnije.

Istraživanje je uključivalo 48 devojaka između 9 i 17 godina, podeljene u tri grupe. Jedna grupa je govorila samo francuski jezik. Druga grupa je bila sastavljena od devojaka koje su kao bebe usvojene iz Kine, ali govore samo francuskim jezikom i nisu bile izložene kineskom. Treća grupa je tečno govorila i francuski i kineski jezik od rođenja.

Mozak novorođenčeta formira predstave o zvukovima jezika, ali smo želeli da vidimo da li mozak zadržava predstave kasnije u životu, čak i ako osoba više nije izložena tom jeziku.", rekla je Lara Pirs, sa Univerziteta Mekgil u Montrealu.

Svaka grupa je podvrgnuta funkcionalnom MRI, što je omogućilo naučnicima da vide koji delovi mozga se aktiviraju kada su učesnice izložene zvucima kineskog jezika. Iznenađujuće, grupa koja je bila usvojena pokazala je obrazac aktivacije koji je veoma sličan bilingvalnoj grupi. To pokazuje da iako usvojena grupa nije čula kineski barem 12 godina, njihov mozak prepoznaje zvučne šablone kao lingvistički bitne. Grupa koja je bila izložena samo francuskom jeziku od rođenja nije videla te zvuke kao prepoznatljive na isti način kao druge dve grupe.

"Zadivilo nas je da se moždana aktivnost usvojenih Kineskinja koje su 'izgubile' svoj jezik podudarala sa onim koje su imale devojke koje govore kineski od rođenja. Nervna predstava koja podržava ovaj šablon je mogla da se primi tokom prvih meseci života.", rekla je Pirsova i dodala: "Ovaj šablon se totalno razlikovao od prve grupe samo francuskih govornica."

Rezultati ukazuju da se mlad mozak ne adaptira ekstremno samo za prikupljanje šablona i zvukova jezika, već da se ti kanali čuvaju mnogo godina kasnije. Nastavak postojanja ovih nervnih puteva postavlja mnoga pitanja sa brojnim posledicama. Takav obrazac prepoznavanja može podsvesno da utiče na procesuiranje drugih informacija u mozgu.

Naučnici su takođe radoznali da li to ujedno predstavlja prednost za ponovno učenje jezika, i ako da, da li može biti primenjen za druge tipove informacija. To bi mogao da bude način za pomoć u razvoju mozgova beba i njihovu pripremu za veštine koje neće koristiti sve do određenih godina.