ISS da prikupi informacije za put na Mars

Na međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) krajem marta počinje jednogodišnja misija koja treba da donese korisne informacije u vezi budućeg leta do Marsa, najavila je vodeći naučnik NASA za ISS Džuli Robinson.

Ona je, prilikom predavanja u Beču, rekla da će astronaut Skot Keli I kosmonaut Mihail Kornijenko 27. marta krenuti u misiju ka ISS, gde će provesti daleko duži period od svih dosadašnjih “stanara” ove svemirske stanice od kraja 1990-ih.

Saznajte i: Možemo li da proizvedemo kiseonik na marsu?

Od jednogodišnje misije Robinson se nada korisnim informacijama za budući let ka Marsu.

„Prvog dana misije ka Marsu astronaut se sigurno odlično oseća, a pitanje je kako će se osećati 300-og dana u svemiru“, naglasila je Robinson dodajući da je, u međuvremenu, puno toga poznato šta se dešava sa ljudskim telom kada, kao što je do sada bio običaj, provede pola godine u ISS-u, ali o dužem boravku nema naučnih informacija niti iskustava.

To, prema njenim rečima, treba da se promeni nakon što dva iskusna astronauta marta iduće godine budu sleteli u kazahstansku pustinju.

Robinson je istakla da je jasno da devetomesečni let ka Marsu u bestežinskom stanju, kao i, najverovatnije, „tvrdo“ sletanje, predstavljaju ekstremni napor po posadu.

Uz fizičko opterećenje ne treba zaboraviti I na psihološko opterećenje, ukazala je ona dodajući da posada treba, u tesnom, prostoru da sarađuje I živi.

Takođe i sa dužinom puta, na osnovu velike razdaljine, duže traje i komunikacija sa Zemljom, objasnila je dalje, rekavši da izolacija i usamljenost predstavljaju faktore koje ne treba zapostaviti.

Saznajte i: Najveće zablude o svemiru

Najveća opasnost po ISS i misiju ka Marsu, prema naučnici NASA, ne može se kontrolisati, a to su masivne sunčane erupcije.

Naša planeta, kao i ISS su, zahvaljujući zaštitnom dejstvu, magnetnog polja Zemlje, zaštićeni, ali letelica ka Marsu to neće biti.

Za vreme svoje misije će Keli i Kornijenko biti, kako naučnici, tako i pokusni kunići, ukazala je ona.
 

Robinson je rekla da su određene posledice dužeg boravka u bestežinskom stanju po telo poznate, one koje nastupaju relativno brzo, ali da zabrinjavaju one koje nastupaju posle dužeg perioda.

„Moramo prikupiti sve podatke kako bi jednog dana mogli reći da su ljudi sposobni da lete na Mars“, podvukla je Robinson.