Zašto naš mozak ne može da se nosi sa 21. vekom?

Čitate ovaj članak za vreme pauze za ručak? Da li ga čitate dok kupujete avionsku kartu, osvajate aukciju na nekom sajtu i dopisujete se s prijateljima? Ako je tako, možda činite svom mozgu rđavu uslugu. 

Sklonost ka paralelnom radu se danas veoma ceni u svetu. Uz brojne uređaje i servise koji nam konstantno zaokupljaju pažnju tokom dana, postaje neophodno da "žongliramo" sa brojnim stvarima odjednom. Čini se, međutim, da tzv. "multitasking" nije tako dobar za sam mozak.

Iako mislimo da radimo nekoliko stvari odjednom, u pitanju je moćna iluzija. Erl Miler, neurolog sa Masačusetskog tehnološog instituta i jedan od vodećih svetskih stručnjaka za podeljenu pažnju, kaže da naši mozgovi "nisu dobro uvezani za multitasking". "Kada ljudi misle da rade istovremeno neke stvari, oni zapravo samo prelaze sa jednog zadatka na drugi veoma brzo. Svaki dan kada učine to postoji kognitivna cena koja se plaća.


Dakle, mi zapravo ne držimo mnogo loptica u vazduhu, poput stručnih žonglera, već smo više poput loših akrobata koji vrte tanjire, frenetično se prebacujući sa jednog na drugi, ignorišući one koji trenutno nisu ispred nas, ali zabrinuti da će se slomiti u bilo kom trenutku.

Glen Vilson, bivši vanredni profesor psihologije Grišam koledža u Londonu naziva to infomanijom. Njegovo istraživanje otkrilo je da situacija u kojoj pokušavate da se koncentrišete na određeni zadatak i imate elektronsku poruku koja čeka neotvorena u vašem sandučetu, može smanjiti vaš efektivni IQ za 10 poena.

Ispostavlja se da multitasking ima štetan efekat na naše sposobnosti pamćenja i koncentracije slične načinu na koji kanabis utiče na naše mentalne sposobnosti. Zapravo, "kognitivni gubici" koje imamo zbog istovremenog izvvršavanja više zadataka su, prema rečima Vilsona, veći nego kod konzumiranja marihuane.