Razlika u muškom i ženskom mozgu?

Godinama su naučnici lovili za muškim i ženskim razlikama u tome kako je mozak povezan sa seksualnim reakcijama. Da li je priroda otkrila kako razlike nastaju?

Malo je naučnih tema koje mogu da podstaći ljude na žestoku raspravu, kao što je tvrdnja da postoje razlike u muškim i ženskim mozgovima. Debata se rasplamsava još više ukoliko se ta tvrdnja odnosi na seksualno ponašanje. Međutim, vrlo često dokazi su nejasni, ako ne veoma spekulativni.


Skeniranje mozga čiji rezultati pokazuju različite oblasti sive materije kako “svetle” kod muškaraca, dok kod žena ne, pruža veoma mnogo saznanja o “hardveru” u našim lobanjama. Još veće spekulacije nastaju kada neki evolutivni psiholog predloži da muški i ženski mozgovi moraju biti drugačije povezani usled evolutivnih imperativa, samo zbog posmatrane razlike u ponašanju. Isto tako se može reći da su, zbog toga što je jutros bila gužva u saobraćaju na putu do škole, a juče nije, putevi sigurno preusmereni preko noći.

Zato je pravo osveženje videti rad koji prati niz razlika u seksualnim odgovorima između mužijaka i ženki kroz neuronske obrasce. Prespajanje koje je otkrio tim Laboratorije za medicinska istraživanja Saveta za molekularnu biologiju u Kembridžu je zapravo jednostavno kao prekidač za struju: šalje signale izazvane feromonima na jedan način kod muškaraca, a na drugi način kod žena.

Caka je u tome što se istraživanje ne bavi ljudskim ponašanjem, već ponašanjem voćnih mušica. Iskušenje za generalizacijom sa jedne na drugu vrstu se pažljivo izbegava od strane istraživača, iako neki prave poređenje sa miševima. Poenta nije da će ovi hemijski izazivači seksualne aktivnosti pratiti isti kurs kod mužjaka i ženki, već da istraživanje pokazuje jedan mogući način, kod relativno naprednih životinja, za nastanak razlika.

Feromoni su hemikalije koje izazivaju određene reakcije u drugima. Neki deluju kao alarmni signali ili kazuju drugim životinjama kuda da prate trag hrane, na primer. Ali, mnogi feromoni imaju veze sa reprodukcijom. Na primer, oni mogu biti pušteni radi privlačenja partnera za parenje, ili se mogu koristiti za proveru da li je potencijalni partner odgovarajućeg pola. Iako se o njima priča u mnogim časopisima i knjigama, iznenađujuće se malo pouzdano zna o ljudskim seksualnim feromonima. Za steroid androstenon, na primer, se govorilo da privlači žene kada ga muškarci luče, kao i da signalizira ovulaciju kada ga žene luče – ali ne postoji mnogo jakih dokaza za to.

Imamo više znanja o hemijskom jeziku polova kod voćnih mušica, nego kod ljudi. Konkretno, molekul pod nazivom 11-cis-vaccenyl acetat (cVA), podstiče ženke da uđu u složeni udvarački ritual voćnih mušica, koji uključuje pevanje, igranje i (kada jednom konačno pređu na stvar) genitalni kontakt. Međutim, kod mužjaka cVA može imati suprotan efekat: suzbijanje udvarajna, a ponekad i ih čini agresivnim, što je po svoj prilici način na koji se evolucija suočava sa muškom konkurencijom.