Neuronaučnici sa Medicinskog fakulteta San Dijego uspeli su da obrišu i ponovo rekreiraju sećanje kod laboratorijskih pacova, a takođe su uspeli da menjaju njihove reakcije na prethodne događaje.
Navedeno istraživanje, koje je objavljeno ovog meseca u časopisu Nature, prvo je u kojem se ispituje mogućnost selektivnog uklanjanja sećanja i njegovog namernog reaktiviranja tako što se stimulišu nervni putevi u mozgu pomoću frekvencija koje slabe i jačaju veze između nervnih stanica, poznatih i kao sinapse."Sada možemo namerno da stvorimo sećanje, obrišemo ga i ponovno da ga aktiviramo primjenjujući nadražaj koji selektivno jača ili slabi sinaptičke veze“, rekao je Roberto Malinov, profesor neurologije i jedan od autora istraživanja.
Naučnici su u početnoj fazi optički stimulisali skup neurona u mozgovima pacova koji su bili genetički modifikovani da postanu osetljivi na svetlost, pa ih istovremeno nadražavali električnim šokovima koji su izazivali bol. Zbog svega ovoga pacovi su sa vremenom naučili da povežu stimulans mozga sa osećajem bola i ponašali se preplašeno svaki put kad su ti nervi bili nadraženi. Analize su pokazale da su sinapse između nervnih stanica koje su bile stimulisane postajale sve jače.
U sledećoj fazi eksperimenta, istraživači su demonstrirali sposobnost slabljenja tih veza tako što su ponovno stimulisali iste živce, ali ovaj put sa niskofrekventnim optičkim nadražajima koji slabe sećanje. Nakon određenog vremena pacovi su na nadraživanje prestali da reaguju preplašeno, što znači da je sećanje na to da nadražaji izazivaju bol bilo izbrisano.
Ali, ono što je najveće iznenađenje kod ovog istraživanja je zapravo otkriće da se ponovnim stimulisanjem mozga može vratiti izgubljeno sećanje pomoću visokofrekventnih optičkih nadražaja, koji inače stvaraju sećanje. Nakon takvog nadražaja pacovi su ponovno reagovali sa strahom, iako im naučnici nisu zadavali bolne električne šokove.
"Sada smo u mogućnosti da namerno izazovemo strah kod životinje i zatim da ga uklonimo, pa da ga opet aktiviramo, pomoću stimulacije nerava frekvencijama koje jačaju ili slabe sinapse“, rekao je Sadež Nabavi, glavni autor istraživanja.
Njegov saradnik Malinov je, u svrhu potencijalnih kliničkih primena ovih nalaza, dodao kako beta amiloidni peptidi koji se inače nakupljaju u mozgovima osoba sa Alzheimerovom bolesti zapravo slabe sinaptičke veze na isti način na koji su niskofrekventni podražaji u ovom istraživanju izbrisali pamćenje pacova. „Budući da je naš rad pokazao da je moguće okrenuti taj proces koji slabi sinapse, možda bismo mogli da promenimo i neke uticaje beta amiloida kod pacijenata sa Alzheimerovom bolesti“, zaključio je Malinov.
0 коментара:
Post a Comment