Vlasi dve hiljade godina stare mumije pomažu istraživačima da saznaju šta su ljudi u prošlosti jeli u nedeljama pre svoje smrti. Pogledajte rezultate ovog zanimljivog istraživanja.
Hemijska analiza ove kose ukazuje da su osobe koje su živele na južnoj obali današnjeg Perua, najčešće jele kukuruz, pasulj, morske biljke i meso.
"Kosa nam pomaže u istraživanju tadašnjeg režima ishrane, jer jednostavno rečeno - mi smo ono što jedemo", kaže Keli Knudson, profesorka antropologije u istraživačkom centru u Arizoni.
Istraživači su uzeli uzorke s četrnaest tela sahranjenih u Parakas Nekroploisu i dva predmeta napravljena od ljudske kose iz muzije u Preuu. Ljudska kosa raste sporo, tako da jedan centimetar kose može da ukaže na oko četiri nedelje života, lažu istraživači.
"Posmatrajući delove kose u odnosu na lobanju, možemo da utvrdimo šta su oni jeli u određenom periodu pred smrt", kaže Knudsonova.
Štaviše, kosu čini 45 procenata ugljenika i 14 procenata nitrogena. Tako da su, ispitivanjem različitih izotopa ugljenika i nitrogena, naučnici utvrdili kako su se mumije hranile. Kosa mumija ima visok procenat izotopa nitrogena, što ukazuje da su najverovatnije jeli biljke i životinje iz morske vode. Analiza kose je takođe pokazala da su individue jele sličnu hranu u nedeljama i mesecima pre smrti.
"Stare muzejske zbirke veoma su važan izvor bioarheološkog i arheološkog pručavanja, a ova studija je odličan primer kako moderne bioarheološke i naučne metode mogu da se primene na zbirke iz muzeja i prošlost sagledaju iz drugačije perspektive", kaže Emili Veb, naučnica sa Univerziteta u Bristolu.
.jpg)
0 коментара:
Post a Comment