Kako je čuveni svemirski teleskop Habl predao štafetu teleskopima na Zemlji?
Nakon dobijanja rezultata sa teleskopa VLT (Very Large Telescope) u Čileu, postalo je jasno da donedavni prvak u trci za najpreciznija istraživanja kosmičkih prostranstava, svemirski teleskop Habl, polako gubi bitku sa najmodernijim teleskopima na Zemlji. Iako su se njegove performanse drastično poboljšale nakon poslednje misije servisiranja koju je imao u orbiti 2009. godine, tehnološki napredak je okrutan prema onima koji ne idu u korak s vremenom. Tokom duge dve decenije Habl nas je oduševljavao snimcima najranijeg svemira i prvih galaksija, ali možda je ipak došlo vreme da se penzioniše.
Saznajte i: Da li se mesec udaljava od zemlje?
Slike poznate kao Hablova duboka polja, prikazuju najudaljenije objekte u svemiru koje je svemirski teleskop Habl snimao uz ekstremno duge ekspozicije. Takozvano Hablovo južno duboko polje nastalo je 1998. godine, tokom snimanja koje je trajalo čak deset dana. Naime, nakon samo 27 časova tokom kojih je instrument MUSE na teleskopu VLT u Čileu bio usmeren ka ovom delu neba južne hemisfere, uspeo je da otkrije objekte koje do sada nismo mogli da vidimo i da za tako kratko vreme u drugi plan stavi čuvene Hablove rezultate.
Pogledajte i: Robot astronaut vratio se na zemlju
Habl je lansiran u Zemljinu orbitu aprila 1990. godine s jednim ciljem, a to je da prevaziđe ograničenja koja atmosfera naše planete nameće astronomskim posmatranjima i pruži nam besprekoran pogled u univerzum. Turbulentna dešavanja u atmosferi zamućuju sliku dobijenih astronomskih slika i narušavaju kvalitet podataka o svemiru koji se na taj način mogu dobiti. Međutim, sa sve većim napretkom u razvoju takozvanih adaptivnih optika i izgradnjom sve većih teleskopa, dolazimo do zaključka da optički svemirski teleskopi polako gube na značaju.
Adaptivna optika predstavlja poseban sistem na teleskopu koji ima za cilj da neutrališe zamagljujući efekat atmosfere. Jedan od glavnih elemenata ove optike su ogledala koja oblik svoje površine mogu da promene i do 1000 puta u sekundi.
Pogledajte i: Norveška banka čuva semenke retkih biljaka
Uz pomoć preliminarnih snimanja veštačke zvezde vodilje, laserskog snopa koji se projektuje visoko u atmosferu, adaptivna optika proračunava kolike su turbulencije u atmosferi na osnovu onoga što se vidi i onoga kako bi veštačka zvezda izgledala da trubulencije ne postoje. Kada je proračun gotov, ogledalo adaptivne optike se deformiše prema njegovim uputstvima, ali tako da poništi zamagljujući efekat atmosfere.
Pogledajte i: Jedna planeta sa dve zvezde
Na ovaj način snimljene slike svemira postaju jasnije i oštrije i donose astronomima mnogo više podataka iz svemira. Efekat koji se postiže je kao da atmosfera ne postoji; slično uslovima u kojima posmatraju svemirski teleskopi. Takođe, najnoviji teleskopi se u sve većem broju grade u Atakama pustinji u Čileu, jednom od najboljih lokaliteta na Zemlji za astronomska posmatranja: veliki broj vedrih noći obezbeđuje kvantitet, a suvi pustinjski uslovi kvalitet slike.
Jedno od prvih posmatranja za koje je bio zadužen MUSE, nakon što je instaliran na VLT-u 2014. godine, bilo je posmatranje u pravcu Hablovog južnog dubokog polja. Prema rečima naučnika koji su bili uključeni u posmatranja, rezultati su već nakon nekoliko časova prevazišli sva njihova očekivanja. Snimak je prikazao objekte za koje nismo znali da postoje, a preciznost podataka je bila još neverovatnija.
MUSE instrument je snimio oko 90.000 spektara za potrebe proučavanja ovog malog dela neba, koji nam otkrivaju pregršt podataka, poput boje svetlosti u svakoj tački. Pomoću spektara računamo udaljenosti, sastav i unutrašnja kretanja hiljada udaljenih galaksija. Iako je ukupno vreme ekspozicije mnogo kraće od Hablovog, podaci sa MUSE-a otkrili su više od 20 objekata u ovom malom parčetu neba koje Habl nije uspeo da detektuje.
Koliko „nevidljivih“ objekata bi MUSE otkrio da je imao priliku da osmatra isti deo neba tokom deset dana kao Habl? Prema rečima vođe naučnog tima Rolanda Bejkona, instrument MUSE će nakon ovog uspeha proučavati i druge udaljene delove univerzuma, kao što je Hablovo ultraduboko polje.
„Moći ćemo da prostudiramo hiljade galaksija i otkrijemo nove jedva vidljive i daleke galaksije. Ove male, ‘bebe’ galaksije koje posmatramo u stanju u kojem su bile pre oko deset milijardi godina, postepeno su se razvijale u galaksije kakav je Mlečni put danas“, zaključio je Bejkon.
0 коментара:
Post a Comment