Prošlo je punih 20 godina od kada je Gos’n Bandar
počeo sa svojim radoznalim muzičkim eksperimentima, koji su se,
ispostavilo se, pretvorili u neke od najkreativnijih i najoriginalnijih
muzičkih ostvarenja na ovim prostorima. Kada neko sam pokrene nešto tako
i uspe da se održi toliko dugo i uspešno na našoj sceni, onda je to
stvarno veliki uspeh koji zaslužuje da bude obeležen sa jednim velikim
koncertom, u domaćem gradu, i to pred velikim brojem ljudi, kako je i
bilo sinoć u novosadaskom Quarteru.
Kada je sa svojim nastupom započeo sastav NEW MITHOLOGY,
klub je praktično bio još uvek prazan, što ih ipak nije suviše sputalo.
Uz dosta mirnijeg zvuka i zanimljivih gitarskih rock solaža, uvodili su
nas lagano u ovo veče, a potom i žešćim metal momentima tek pomalo
dodavali ulje na vatricu. Ubrzo je usledila još jedna predgrupa, KONTRA EVOLUCIJA,
sastav koji je iza “ograde” odsvirao svoj polusatni repertoar u stilu
koji je žanrovski izuzetno raznovrstan, ali i energetski nekako mnogo
bliži stilu glavnih izvođača, tako da smo nakon njihovog nastupa bili
adekvatno zagrejani za ono što sledi.
Bez puno odugovlačenja i pripremanja na
scenu izlaze ljudi u radničkim odelima i sa šlemovima i uzimaju u ruke
svoje alate – muzičke instrumente. I ne, ovo nisu bilo kakvi radnici,
već su ispunjeni besom i nezadovoljstvom spremni da progovore glasno u
ime svih potlačenih i ugnjetavanih. Verovatno niko ne može bolje i
uverljivije od Gos’n Bandara da
predstavlja radničku klasu kroz taj teški i iskusan vokal koji bruji od
besa i pred kojim je nemoguće ostati imun i ravnodušan. Sa žestoko
naboranim čelom i žilama koje samo što ne iskoče iz vrata, Gos’n Bandar
ukazuje na mnoge aspekte našeg društva, između ostalog i na to koliko
je moć radnika kao ljudi koji su neposredno učestvovali u izgradnji ovog
sveta velika: “Dizali smo kamen, od podruma do krova, beneficirani
staž, na papiru mrtva slova! Iz kreveta na posao, s posla u krevet, s
ovih deset prstiju, podigli smo svet!”, i sve se čuje tako jasno, i suviše jasno, te reči kao da se dugo odbijaju o svaki deo prostora.
Mislim da ne postoji tema o aspektima ljudskih gluposti kojih se Piknik
nisu dotakli, a koje se manifestuju na razne načine, najviše kroz
birokratiju, vlast, medije i državu, a potom i kroz one nezainteresovane
individue tj. lenjivce kojima ništa u životu nije bitnije od leženja,
hladnog piva i televizora. Slušajući te mračne stihove o našoj
svakodnevici (“Septička jama”, “Devolucija”, “Inkvizitori uma”…)
prođe te neka čudna i odvratna jeza kroz celo telo i dođe ti da se
zapitaš ko smo, gde smo, šta smo, kako smo ovde došli i kuda ćemo dalje.
Iako njihove pesme umeju da budu i zabavne kao što su “Dembelan”, “Joj Ribe” ili “Daj mi mama”, u numerama sa albuma “Radnički savet”
gotovo da uopšte nema prostora za ironiju, sve je potpuno realno i
strašno. Pretpostavljam da su i većini ljudi u publici prolazile slične
misli kroz glavu, jer osim toga što je pun Quarter
izgledao kao da pomno sluša ovaj koncert, fizički su svi bili poprilično
nepomični, a prazan prostor ispred bine nije dočekao praktično ni jednu
pravu šutku. Možda to i nije bio koncert za šutke, već za
preispitivanja i razmišljanja o svemu što nam se događalo i događa, i o
ulogama i odgovornostima svakog od nas u svemu tome. I to, naravno, sve
sa saznanjem da će koncert morati da se završi ranije zbog još jednog
dana žalosti, bogzna već kojeg po redu u poslednjih godinu dana…
Čim je prošla ponoć, a bend još nije stigao ni da odsvira ceo repertoar Piknika, znalo se da neće proći sve po planiranom rasporedu. I dok sa rukama u vis ljudi pevaju “Od mene imate bojkot!”,
stižu i prve informacije da se koncert mora privesti kraju zbog dana
žalosti, tako da su bez presvlačenja morali da pređu na pesme Horror Piknika, i to sa skraćenim repertoarom. Svirka je završena sa čuvenom “Masovna sarana”,
svetla su momentalno upaljena, a već nakon desetak minuta pojavile su
se patrole ispred kluba, sa pendrecima i pancirima, potvrđujući čudan
kraj i da su žalosne teme našeg društva kojih se Bandar dotiče tokom svoje dvadeset godina duge karijere i dalje i više nego aktuelne.
izvor: nocturnemagazine.net
0 коментара:
Post a Comment