From the shores - ''Of Apathy'' 2016 (Recenzija)

Izdavačka kuća: Metal Scrap Records

From the shores je death metal sastav koji je nastao u Veneciji (Italija) 2008. godine. Bend funkcionise u sledecem sastavu: Luke (vocals), Theo (bass/throat), Leo (guitar), Giorgio (guitar), Nicolò (drums)

Novi album ''Of Apathy'' je njihovo treće izdanje ali i prvo full lenght izdanje nakon EP-a ''Until My Last Breath'' iz 2008. godine i singla ''From the Shores'' iz 2011. godine.

Prvi kontakt sa albumom je samo opipavanje istog. Spakovan u providnu foliju sa solidnom knjižicom od osam stranica i veoma kvalitetno odštampanim diskom, a uz sve to ide i papir A4 formata na kome je odštampana lista pesama i dva linka ka bendu i promoteru. Sve u svemu malo fali da disk bude kompletan i da se stavi u plastičnu kutijicu, ali ipak fali pozadinski deo istog. - Mislim na paprić koji krasi pozadinu kutije diska. Razumem da se audio disk šalje bez plastične kutije - to je danas neka praksa. Ali ovo ne shvatam? Da li ovakve diskove šalju samo na recenzije ili isti idu i u prodaju? Kako bilo... ocena manje. 

Ali da udarimo odmah na glavno jelo... Po zvuku koji se nalazi na aktuelnom albumu ovi žabari ne odstupaju previše od zvuka sa kojim su po svemu sudeći zacementirali svoj stil još na prvom izdanju... U prvim taktovima to je jasno, jer ovaj bend gaji old school death metal koji kombinuje sa melodijom i progresivnim-brzim rifovima koji se pretvaraju u virtuozne solaže i opet vraćaju u aranžmanski kalup. - Rekao bih dovoljno ''našminkano'' i pametno iskombinovano.

Album otvara pesma masivnih rifova ''This Ain't Another Feast for Crows'' i za njom se ređaju pesme slučnog kalibra, a posebno bih izdvojio: ''Heaven's Dark harbingers'' - koju krase brejkovi i melodična tema. ''The Constellation Thirst'' - izuzetno progresivna i vokalno angažovana pesma koju posebno krasi jako simpatičan heavy bridž u delu od 01:45 min do 02:00 min. 

Nakon gore navedenih numera intezitet blago slabi ali ne i interesovanje za ostatak albuma. Sredinu albuma nosi death metal zid sazdan od pesama kao što su ''Incest of The Wretched'', ''Primal'', ''Opus XIII'' (instrumental). ''Hourglass'' - pesme u kojima se osećaju metal core uplivi ali i veoma blagi uticaji drugih ''NE death metal'' žanrova. Sve to daje do znanja da se ovaj bend ne libi da eksperimentiše i to je veliki plus kod mene, a verujem i kod većine otorenih i žanrovski ne zatucanih slušalaca.

Ostatak albuma nose ništa manje angažovane (i sada bih rekao...) ''napucane'' pesme. I dalje sve vrvi od harominja, blast bitova, brejkova i dubokih vokala. Stiče se utisak da album ipak nije samo naškraban šarenim pesmama koje kipe od uticaja. Naprotiv ovaj album je kao legura najtežeg metala koji vas pogodi u čelo i patosira pet ašova pod zemljom. Album zatvaraju: ''I, the firebreather'' i poslednja - najinteresantnija pesma na albuma je ''Weakness of the flesh'' koja obiluje morem kompleksnih rifova i konkretno traje skoro pet minuta ali kako sama pesma ima ''rep'' - odnosno opet se oglašava od 07:10 min u vidu ambijentalnog outra, traje dosta duže. Samim tim zatvara album na jedan originalan način i zbog toga od mene ocena više.

Recenziju napisao: Bagzy HB

Izvor: headbang-vlog.blogspot.rs