Zdravstveni radnici
smatraju da je epidemija ebole u zapadnoj Africi bez presedana u
ljudskoj istoriji, ogromna i čak van kontrole.
Gore od same bolesti jedino je panika koju vest o njenom
širenju stvara i koja može biti kobna. Zbog toga vam predstavljamo
svojevrsan priručnik o eboli, tj. sve ono što je potrebno da znate o
ovoj bolnoj i smrtonosnoj bolesti.Ključne činjenice
- Bolest virusa ebole (EVD), ranije poznata kao hemoragijska temperatura ebole, je često fatalna bolest za ljude.
- Virus se prenosi na ljude preko divljih životinja, a potom se širi među ljudima kontaktom čoveka sa čovekom.
- Prosečna smrtnost EVD-a je oko 50 odsto. Nivo smrtnih slučajeva varirao je od 25 odsto do 90 odsto u prošlim epidemijama.
- Prva epidemija EVD-a desila se u zabačenom selu Centralne Afrike,
nedaleko od tropske prašume, ali je najskorija epidemija u zapadnoj
Africi uključivala i urbane, a ne samo ruralne predele.
- Uključenost zajednice je ključno za uspešno kontrolisanje epidemije.
Dobro kontrolisanje uključuje primenjivanje paketa mera, uglavnom
upravljanje slučajevima, nadzor i pronalaženje kontakta, dobru
laboratorijsku uslugu, sigurna sahranjivanja i društvenu mobilizaciju.
- Ranom negom u vidu rehidracije, simptomatsko lečenje povećava šanse
za preživljavanje. Još uvek ne postoji licenciran tretman koji dokazano
neutrališe virus, ali se brojne krvne, imunološke i terapije lekovima u
razvoju.
- Trenutno ne postoji vakcina za ebolu, ali postoje 2 potencijalna kandidata koja se testiraju.
Pozadina
Ebola virus izaziva akutnu, ozbiljnu bolest koja je često fatalna ukoliko se ne leči. Bolest virusa ebole (EVD) se prvi put pojavila 1976. godine u dve simultane epidemije, jednoj u Nzari u Sudanu, a drugoj u Jambuku u Demokratskoj Republici Kongo. Ova druga se dogodila u selu nedaleko od reke Ebola, po kojoj je bolest dobila ime.
Trenutna epidemija u zapadnoj Africi, gde je prvi slučaj zabeležen u martu 2014, je najveća i najkompleksnija epidemija ebole još od njenog otkrića 1976. godine. Više zaraženih i smrtnih slučajeva je nastalo ovom epidemijom nego u svim prethodnim zajedno. Ona se takođe proširila na druge zemlje, počevši u Gvineji odakle se širila preko granice Sijera Leonea i Liberije kopnenim putem, a vazdušnim (jedan putnik) u Nigeriju i Senegal.
Najozbiljnije pogođene zemlje su Gvineja, Sijera Leone i Liberija koje imaju veoma slab zdravstveni sistem, kojem fale ljudski i infrastrukturalni resursi. Da stvarnost bude još gora, te zemlje su tek nedavno izašle iz dugog perioda konflikta i nestabilnosti.
Osmog avgusta, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije je proglasio ovu epidemiju hitnim problemom javnog zdravlja od međunarodnog značaja.
Posebna, odvojena epidemija ebole dogodila se u Boendeu, Ekvatorijalnoj provinciji Demokratske Republike Kongo.
Porodica virusa Foloviridae uključuje 3 roda: Cuevavirus, Marburgvirus i Ebolavirus. Identifikovano je ukupno 5 vrsta: Zair, Bundibugjo, Sudan, Reston i Tai. Prva tri - Bundibugyo ebolavirus, Zaire ebolavirus, Sudan ebolavirus - su poveyani sa velikim epidemijama u Africi. Veruje se da virus koji je prouzrokovao zapadnoafričku epidemiiju 2014. godine pripada vrsti Zair.
Prenošenje
Veruje se da su voćni šišmiši porodice Pteropodidae prirodni domaćini ebola virusa. Ebola se na ljude prenosi putem bliskog kontakta sa krvlju, izlučevinama, organima ili drugim telesnim tečnostima zaraženih životinja poput šimpanzi, gorila, voćnih šišmiša, majmuna, šumskih antilopa i bodljikavih prasića koji su pronađeni bolesni ili mrtvi u prašumi.
Ebola se nakon toga prenosi sa čoveka na čoveka direktnim kontaktom (preko posekotina ili sluzokože) sa krvlju, izlučevinama, organima ili drugim telesnim tečnostima zaraženih ljudi, kao i površinama i materijalima (npr. posteljina, odeća) koje su kontaminirane tim tečnostima.
Zdravstveni radnici se konstantno inficiraju dok leče pacijente za koje se sumnja ili im je potvrđen EVD. To se dešava putem bliskog kontakta sa pacijentima kada se mere opreza od infekcije ne primenjuju.
Običaji sahranjivanja gde ožalošćeni imaju direktan kontakt sa telom preminule osobe može takođe igrati glavnu ulogu u prenošenju ebole.
Ljudi ostaju zaraženi sve dok njihova krv i telesne tečnosti, uključujući semenu tečnost i majčino mleko, sadrže virus. Muškarci koji su se oporavili od bolesti i dalje mogu preneti virus preko semene tečnosti čak sedam nedelja nakon oporavka.
Simptomi bolesti virusa ebole
Period inkubacije, tj. vremena koje protekne od zaraze do pojavljivanja simptoma može biti od 2 do 21 dana. Ljudi nisu zarazni dok se ne razviju simptomi. Prvi simptomi su iznenadno javljanje temperature, umora, bola u mišićima, glavobolje i bola u grlu. Simptomi su praćeni povraćanjem, dijarejom, osipom, simptomima oštećenja funkcija jetre i bubrega, a u nekim slučajevima i unutrašnjim i spoljašnjim krvarenjem (tj. curenja iz desni, krvi u stolici).
Laboratorijski nalazi uključuju nizak broj belih krvnih zrnaca i krvnih pločica, sa povećanim enzimima jetre.
Dijagnoza
Može biti veoma teško prepoznati EVD od drugih zaraznih bolesti poput malarije, tifusne groznice i meningitisa. Potvrda da su simptomi uzrokovani zarazom virusom ebole dobija se detaljnim testiranjima. Uzorci pacijenata predstavljaju veliki biološku opasnost i sva laboratorijska istraživanja neaktiviranih uzroka treba da budu sprovedena pod maksimalnim uslovima biološkog suzbijanja.
Lečenje i vakcine
Briga - rehidracijom oralnim i intravenoznim tečnostima - i lečenje određenih simptoma, pomaže u preživljavanju. Još uvek ne postoji dokazan način izlečenja EVD-a. Međutim, brojni potencijalni tretmani koji uključuju proizvode iz krvi, imunološke terapije i terapije lekovima se procenjuju. Takođe, ne postoji vakcina koja je dokazana, ali su dve potencijalne u fazi testiranja za ljudsku upotrebu.
Prevencija i kontrola
Dobra kontrola epidemije oslanja se na primenjivanje mera intervencija. Smanjivanje rizika mora se fokusirati na nekoliko faktora:
- Smanjivanje rizika od prenošenja virusa sa životinja na čoveka - životinjama treba da se rukuje preko rukavica i druge zaštitne odeće, a njihovi proizvodi (krv i meso) moraju se detaljno pržiti, kuvati i sl. pre konzumiranja.
- Smanjivanje rizika od prenošenja virusa sa čoveka na čoveka - rukavice i druga oprema za ličnu zaštitu mora biti nošena prilikom lečenja pacijenata kod kuće, a treba i redovno prati ruke nakon posete pacijentima u bolnici, kao i nakon lečenja pacijenata kod kuće.
- Mere suzbijanja epidemije uključuju brzo i sigurno sahranjivanje umrlih, identifikovanje ljudi koji su možda bili u dodiru sa nekom zaraženom osobom, praćenje zdravlja kontakta 21 dan, odvajanje zdravih od bolesnih kako bi se sprečilo dalje širenje, dobra higijena i održavanje čistoće u okruženju.
Hronologija prošlih epidemija virusa ebole
GODINA DRŽAVA VRSTA EBOLE ZARAŽENI UMRLI SMRTNOST 2012. DR Kongo Bundibugyo 57 29 51% 2012. Uganda Sudan 7 4 57% 2012. Uganda Sudan 24 17 71% 2011. Uganda Sudan 1 1 100% 2008. DR Kongo Zair 32 14 44% 2007. Uganda Bundibugyo 149 37 25% 2007. DR Kongo Zair 264 187 71% 2005. Kongo Zair 12 10 83% 2004. Sudan Sudan 17 7 41% 2003.
(nov-dec)Kongo Zair 35 29 83% 2003.
(jan-apr)Kongo Zair 143 128 90% 2001-2002. Kongo Zair 59 44 75% 2001-2002. Gabon Zair 65 53 82% 2000. Uganda Sudan 425 224 53% 1996. Južna Afrika
(ex-Gabon)Zair 1 1 100% 1996.
(jul-dec)Gabon Zair 60 45 75% 1996.
(jan-apr)Gabon Zair 31 21 68% 1995. DR Kongo Zair 315 254 81% 1994. Obala Slonovače Tai 1 0 0% 1994. Gabon Zair 52 31 60% 1979. Sudan Sudan 34 22 65% 1977. DR Kongo Zair 1 1 100% 1976. Sudan Sudan 284 151 53% 1976. DR Kongo Zair 318 280 88%
0 коментара:
Post a Comment