Čovek koji je Britancima poklonio Stounhendž

Pre jednog veka, engleski advokat Sesil Čab je otišao u aukcijsku kuću kako bi kupio trpezarijske stolice. Vratio se kući kao vlasnik nečega mnogo većeg – Stounhendža. 

Kao i mnogi drugi kupci na aukciji u "Palasu" u Engleskoj, tog popodneva 21. septembra 1915. godine, Secil Čab je želeo da potroši što manje novca. Legenda kaže da je ovog 39-ogodišnjeg advokata supruga poslala da kupi trpezarijske stolice. Međutim, sve se promenilo kada je aukcionar Hauard Frenk najavio da je na prodaju – pod brojem 15 – Stounhendž.

Teško je zamisliti da bi se najpoznatiji praistorijski spomenik prodavao na aukciji, ali to se zaista dogodilo budući da se celokupna imovina ser Edmunda Antrobusa našla pod aukcijskim čekićem samo nekoliko meseci nakon njegove smrti. 

Početna cena Stounhendža je bila samo pet hiljada funti. „Gospodo“, rekao je Frenk, „nemoguće je proceniti Stounhendž na samo pet hiljada. Naravno i  šest hiljada je mala cena, ali ukoliko mi je neko ponudi prodaću mu ovaj spomenik. “

Tih šest hiljada – današnjih milion američkih dolara – ponudio je Čab. Englez koji je rođen u blizini ovog spomenika je tada rekao novinarima da nije imao nameru da učestvuje u aukciji neolitskih relikvija i da je to učinio iz prkosa jer je smatrao da bi neko ko potiče iz tog kraja trebalo da kupi Stounhendž. 

Stounhendžu, koji je bio u privatnom vlasništvu još od kralja Henrija VII, naškodio je zub vremena i pre nego što je postao vlasništvo Antrobusa. Kao da to nije bilo dovoljno, godine 1900. jedan od ogromnih gornjih kamenova se rušio na zemlju, dok su drvene daske podupirale ostalo kamenje. Naredne godine, Antrobus, čija je porodica kupila Stounhendž na početku 19. veka, ogradio je spomenik i naplaćivao ulaz ( jedan šiling) kako bi tim novcem platio stražare i obnovu zapostavljene građevine. 

Nakon što je Antrobus umro, njegova supruga je gotovo čitav porodični imetak predala aukcionarima. 

Čuvari spomenika su smatrali da se Stounhendž treba predati britanskoj vladi, ali je dospeo u ruke Sesila Čaba. Navodno, Čabova žena je bila veoma nezadovoljna ovom kupovinom – nadala se trpezarijskim stolicama, što je njemu olakšalo da odluči da preda Stounhendž britanskom narodu u oktobru 1918. 

Britanska vlada je naredila renoviranje Stounhendža 1919. godine, što je podrazumevalo ispravljanje kamenova i njihovo ponovno postavljanje u krug. Skoro vek kasnije, restauracija se nastavila tako što su se uklonili lokalni putevi i omogućio prirodni pejzaž ovom monumentalnom spomeniku.

Zbog ovakvog poklona, Čab je dobio titulu prvog barona Stounhendža, ali lokalno stanovništvo želelo je da to promeni „vikont Stounhendža“. Čab, koji je umro u 58. godini, propisao je da svi koji žive u blizini Stounhendža imaju besplatan prilaz ovom spomeniku. Zahvaljujući njemu, danas 30 hiljada od jednog i po miliona ljudi koji ga godišnje posete može besplatno da priđe ovom spomeniku.