Životinje koje imaju crnu kožu ili krzno nisu slučajno crne, ukazuje nedavno sprovedeno istraživanje. Naime, crni pigment povezan je s njihovim zdravljem i dugovečnošću..
Kako naučnici objašnjavaju, životinje tamnijeg krzna ili kože žive duže od onih koje prepoznajemo po svetlijim bojama.
Ovo otkriće je samo jedno od brojnih dokaza da crna boja nije samo proizvod genetskog skretanja, tj. slučajnosti u toku evolucije. Obojenost potiče od melanizma ili razvoja tamno obojenog pigmenta melanina u koži i drugim delovima tela (krznu, kosi, trepavicama i dr). Kako je melanizam direktno povezan sa zdravljem, međutim, ostaje misterija.
"Ne znamo sa sigurnošću. Faktori poput lišća, vlažnosti, temperature i/ili infektivnih agensa su sve mogućnosti i mogu uticati na kamuflažu, otpornost na toplotu ili termoregulaciju, ili otpornost na infekcije", rekao je Gregori Barš sa Hadson Alfa Instituta za biotehnologiju.
On je dodao da jedan od najpoznatijih primera melanizma koji ide u korist vrste može da se nađe kod biberastog moljca (Biston betularia), koji se lakše uklapa u tamno okruženje - čime je bolje sakriven od plena. Glavna autorka istraživanja Aleksandra Šnajder, stariji autor Eduardo Ejzirik i njihove kolege proučavali su ranije melanizam kod drugih životinja, ali su svoj rad ovog puta usmerili na tri veoma srodne južnoameričke divlje mačke: pampasku mačku (Leopardus pajeros), kodkod (Leopardus guigna) i žofrojevu mačku (Leopardus geoffroyi). Oni su identifikovali mutacije odgovorne za melanizam kod mačaka i otrkili da postoji snažan dokaz o prirodnoj selekciji crne boje, naročito kod pampaskih mačaka.
Dovodeći u vezu domaće mačke i njihove divlje rođake, naučnici su otkrili da isti gen koji uzrokuje melanizam kod pampaskih mačaka i kodkoda, takođe utiče na bogato crno krzno određenih leoparda, pantera i jaguara, kao i domaćih mačaka. Barš pominje da su on i njegove kolege ranije otkrili da su "crni vukovi sposobniji u nekim okruženjima usled mutacije melanizma kod drugih gena od onih koji su ovde proučavani". Određeni pripitomljeni psi, takođe, mogu da imaju korist od krzna tamnije boje, mada na to sada utiče ljudsko uzgajanje i ukrštanje.
Analiza mladunaca sove koju je sproveo drugi tim otkrila je da melanizam među tim pticama, putem gena, može biti povezan sa obrascima spavanja, pa čak i moždanim razvojem. Tamne tačke kod sova korespondiraju sa brojnim osobinama ponašanja koje su povezane sa funkcionisanjem imunološkog sistema i regulacijom energije kod životinja, objašnjava koautor istraživanja Aleksander Roulin s Univerziteta u Lozani.
Moguće je da su prednosti melanizma ugrožene kada se vrsta preseli tamo gde je drugačija klima i stanište.
"Na primer, male crne mačke možda su boljeg zdravlja u mračnoj šumi, ali lošije na otvorenom polju", navodi Ejzirik. U tom slučaju, čak i ako tamno krzno i koža pomognu imunitetu i drugim stvarima, sve to bi bilo izgubljeno zbog prevelike vidljivosti kod predatora. Što se tiče ljudi, čini se da opasnost od toga da budemo ulovljeni nije najveći faktor koji utiče na naše gene da utiču na boju kože i kose, barem ne u skorijim fazama ljudske evolucije.
.jpg)
0 коментара:
Post a Comment