Od čega zavisi kako jedan crv reaguje u određenim situacijama?
Naučnici su, analizirajući neurone mikroskopskih valjkastih crva, otkrili da crvi reaguiju na obližnji miris u zavisnosti od toga šta "misle" o tome - što ukazuje da imaju slobodnu volju kao ljudi.
Istaživanje su izveli naučnici Univerziteta "Rokfeler" u Njujorku, koji su proučavali mozak mikroskopskih valjkastih crva Caenorhabditis elegans. Njegova 302 neurona i 7.000 sinapsi su sićušni kada se uporede sa 86 milijardi neurona i 100 biliona sinapsi u ljudskom mozgu.
Ipak, takav mozak je koristan za odgovaranje na komplikovana neurološka pitanja koja bi bilo skoro nemoguće rešiti u našim mozgovima. Naučnici su otkrili da, ukoliko mu je ponuđen "ukusan" miris, valjkasti crv prestaje svoje lutanje kako bi istražio izvor, ali ne uvek. Baš kao i ljudi, ista stimulacija ne izaziva uvek isti odgovor, čak ni kod iste jedinke.
"Otkrili smo da kolektivno stanje tri neurona u tačnom trenutku kada miris stigne do njih određuje ishod toga da li će se crv okrenuti ka mirisu", rekao je autor istraživanja dr Kori Bergman. "Dakle, u suštini, ono što crvi misle o tome u tom trenutku određuje da li će reagovati. To pokazuje da nervni sistemi ne čekaju pasivno na spoljne signale, već da imaju svoje sopstvene unutrašnje obrasce aktivnosti koji su podjednako važni kao i spoljni signal kada je u pitanju generisanje ponašanja."
Naučnici su, takođe, otkrili da promenom aktivnosti neurona pojedinačno, i u kombinaciji, mogu da obeleže ulogu svakog neurona u generisanoj varijabilnosti. Beleženjem aktivnosti neurona, tim je otkrio da postoje tri istrajna stanja među tri neurona: ili su svi bili neaktivni, ili aktivni ili je samo jedan (AIB) bio aktivan.
Kada su svi bili neaktivni kada je signal mirisa stigao, svi bi ostajali neaktivni. Ako bi svi bili aktivni, često bi - ali ne uvek - bili deaktivirani. "To znači da je za AIB kontekst važan. Ukoliko je sam, njegova aktivnost će pasti kada se doda miris, ali ukoliko je aktivan sa celom mrežom, imaće poteškoća da mu aktivnost opadne zajedno sa ostalima", rekao je istraživač Endrju Gordus.
AIB je prvi neuron u mreži koja prima signal, što znači da se on potom oslanja na druga dva člana mreže, poznata kao RIM i AVA; AVA šalje poslednje instrukcije mišićima. Kada su naučnici ugasili RIM i AVA pojedinačno i zajedno, otkrili su da se reakcija AIB na signal mirisa poboljšao.
To ukazuje da se ulazni signali ova dva neurona takmiče sa senzornim signalima kako se kreću duž mreže. Što se ljudi tiče, istraživanje možda ukazuje na način na koji se naši moždani procesi takmiče sa motivacijama. "Za ljude, stanje gladi može dovesti do toga da pređete ulicu da biste ušli u restoran iz kojeg dopire lep miris. Međutim, averzija prema hladnoći i mogućoj prehladi se može takmičiti sa time terajući vas da ostanete kod kuće", navodi profesor Grodus.
0 коментара:
Post a Comment