Okupirana Amazonija: Urođenici se bore za prirodu

Starosedeoci regiona Loreto u peruanskom delu basena Amazona, okončali su mesec dana dugu okupaciju 14 naftnih bušotina koje su vlasništvo argentinske kompanije "Pluspetrol". 

Pregovori su i dalje u toku između naftne kompanije i brojnih drugih zajednica, koje predstavlja urođeničko Udruženje "Fekonako". Ovo nije prvi put da "Fekonako" okupira "Pluspetrolove" operacije. Takve akcije sa strane urođeničkih grupa su, zapravo, veoma česte.

U odsustvu prave državne zaštite, starosedeoci su uvek morali da ustaju i sami se brane.

Prošlog septembra, na primer, narod Urubu ili Ka'apor iz brazilske savezne države Maranjao na severoistoku zemlje objavili su fotografije ilegalnih šumokradica koje su uhvatili i vezali. Uzeli su stvari u svoje ruke zato što država nije štitila njihovu teritoriju.

Pioniri urođeničke direktne akcije su Kajapoi sa juga brazilske savezne države Para, koji su počeli da prate rudarske aktivnosti, a potom i seču šume na svojoj teritoriji, što su stariji lideri tolerisali i od čega su zapravo profitirali. Početkom 1990-ih, uništenje životne sredine i trovanje živom dovelo je mnoge Kajapoe do toga da podrže mlađu generaciju vođa koji su izbacili rudare i drvoseče sa svoje teritorije. Ovaj narod je tada postao sinonim za urođeničku zaštitu čovekove sredine.

Istorija eksploatacije

Relativni uspeh direktne akcije u proteklim decenijama predstavlja kontrast u odnosu na često krvave sukobe do kojih je ranije dolazilo, a iz kojih su slabo naoružani Indijanci izvlačili deblji kraj.
Urođenici Amazona bili su žrtve rudarske i energetske industrije stotinama godina. Najraniji kolonizatori bili su motivisani pohlepom za zlatom, a kasniji talasi eksploatacije su samo pratili trag. Nasilan i prinudan radni odnos tokom "kaučuk buma" (koji je okončan pre jednog veka) nastavio je da utiče na to kako lokalni ljudi vide trgovinu i ljude van zajednice.

Lovokradice su pucale u starosedeoce tokom većeg dela XX veka, a rudarenje u potrazi za zlatom, dijamantima i drugim mineralima dovelo je do značajnih društvenih sukoba. Male zajednice u toj oblasti držale su se zajedno zahvaljujući rodbinskim vezama i prilično su zavisile od lokalnog ekosistema da bi opstale. To ih čini naročito ranjivim na sporedne efekte ekstraktivnih industrija, poput uništenja staništa i trovanja reka i jezera. Međutim, postoje i određeni društveni i medicinski efekti: prostitucija, alkoholizam, zavisnost od droge i podložnost novim bolestima poput HIV-a.

Rudarske i naftne kompanije, generalno, imaju lošu reputaciju zbog svojih amazonskih aktivnosti, ali projekti osmišljeni u ime "održivosti" mogu imati takođe negativan uticaj. Kao konkretan primer navodi se program hidroelektrana na rekama koje su građene širom Brazila. Belo Monte, četvrta najveća hidroelektrana na reci sagrađena je na južnoj pritoci Amazona. To je dovelo da priliva na desetine hiljada radnika, što je bio veliki teret za lokalne društvene odnose. Njen uticaj na široki ekosistem - glavni hidrološki basen - bio je monumentalan.

Protesti protiv izgradnje brane protiv Belo Monte su propali, pošto se brazilska vlada fokusirala na razvoj podstaknut projektom, koji je ipak konzistentan sa političkom retorikom "zelene ekonomije". Urođenici su mali deo biračkog tela i njihov glas ima veoma mali uticaj na nacionalnoj političkoj sceni.

Kompanije na nišanu

Protesti protiv međunarodnih privatnih kompanija verovatno mogu biti efektniji, barem toliko da se slika direktora ovih kompanija u javnosti toliko sroza da im profit bude značajno smanjen.

Zakonska bitka besni već skoro dve decenije između urođenika Ekvadora i energetskog giganta Ševrona, što je korporaciji odnelo "Doživotnu nagradu za najsramotnije korporativno ponašanje" ekoloških satiričara u Davosu početkom ove godine. Ipak, aktivnosti društveno odgovornog poslovanja koji su rezultat takvih pritisaka su čista fasada.

Tamo gde je direktna akcija uspela, ona je to postigla uglavnom zahvaljujući novoj vrsti saveza između urođeničkih vođa, naprednih i društveno odgovornih nevladinih organizacija i nezavisnih aktivista među kojima su i neki akademici.

Starosedeoci teritorije u blizini Amazona su se vremenom, tokom vekova, prilagodili kada je reč o organizovanju i korišćenju jezika moći. Oni su sada ključan deo urođeničkog svetskog pokreta koji može da prizove sve veći broj aktivista obukama vezanim za međunarodno pravo, snimanje dokumentarnih filmova ili antropologiju, kako bi pomogli u naporima za njihovu zaštitu. Gledano lokalno, zajednice se redovno uključuju u različite projekte koje organizuju ljudi van zajednica, uključujući "partnerstva" koja predlažu ekstraktivne industrije.

Međutim, one često zažale zbog svog pristanka na takav savez. Urođenici su shvatili da njihovo shvatanje pravedne razmene nije isto i da je ponekad suprotno od njihovih sopstvenih, bilo da su to drvoseče, rudari ili ljudi koji traže neopipljiva bogatstva poput tradicionalnih dizajna, muzike ili ekološkog znanja.

Takva iskustva pokazuju da sukob koji se ponekad rasplamsa između starosedelaca i pridošlica koji traže prirodne resurse nije samo konflikt vezan za materijalne interse i da nije izgrađen samo na disbalansu moći. To su sukobi na mnogo fundamentalnijem nivou pogleda na svet.

Urođenici su uložili ogromne napore da prevaziđu razlike između sebe i drugih koji žive u kapitalističkom svetu. Teret je sada prebačen na pridošlice, uključujući i postkolonijalne države, transnacionalne organizacije, da učine odgovarajući napor sa svoje strane.