Čovek na Mesecu

Povodom smrti čoveka koji je prvi zakoračio na Mesec, Nila Armstronga (1930–2012), podsećamo kako je tekla najuzbudljivija svemirska avantura... 

„Okay, engine stop.“
„We copy you down, Eagle.“
„Houston, Tranquility Base here. The Eagle has landed.“

Ovako je tekao jedan od najpoznatijih dijaloga iz stvarnog života, koji se odigrao 20. juna 1969. godine, u 20 časova i 17 minuta, na Mesecu. U tom trenutku, svemirski brod Apolo 11 radio-vezom je javio da je uspešno sleteo na površinu Zemljinog satelita. Astronauti Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins zakoračili su izvan lunarnog modula na površinu Meseca.

Bila je to burna decenija: Rat u Vijetnamu, Vudstok, ubistvo Kenedija, studentski protesti, Bitlsi, Berlinski zid, Če Gevara…

Osam godina pre sletanja na Mesec, baš kada se Jurij Gagarin vratio na Zemlju nakon što je obleteo pun krug oko Zelene planete, američki predsednik Džon Kenedi poslao je neobično pismo potpredsedniku Lindonu Džonsonu. Brinulo ga je novostečeno preimućstvo Rusa u jeku trke za osvajanje svemira. U poruci Džonsonu je stajala molba da se pozabavi svemirskim programom Amerike i načinom na koji bi mogli na tom putu da preuzmu vođstvo. Nedelju dana kasnije Džonson je odgovorio: potrebno je još mnogo istraživanja, ali hod čoveka po Mesecu je još daleko, tako da nije nemoguće da će SAD u toj trci ipak jednog dana pobediti.

Gagarin se u Vostok ukrcao 12. aprila 1961, a već 25. maja Kenedi je zvanično najavio podršku Apolo programu i obratio se Kongresu: „Verujem da ova nacija treba da se posveti dostizanju cilja pre nego što istekne ova decenija – sletanju čoveka na Mesec i bezbednom povratku na Zemlju.“ Kenedi je ocenio da je trka za osvajanje Meseca važna iz više razloga, među kojima je, uz nacionalnu bezbednost, naveo i fokusiranje nacije na nauku i istraživanja. Godinu i po dana kasnije je rekao da je odluka o pojačavanju napora da se dostigne ovaj cilj bila jedna od najvažnijih koje je doneo tokom svog predsedničkog mandata.

Dve i po godine kasnije Kenedi je ubijen – nije doživeo da vidi Armstrongove prve korake po Mesecu i čuje slavnu rečenicu „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“. Ekipa Apola 11 provela je samo jedan dan na Mesecu i samo jednom su šetali po njegovoj površini, i to tako da se od lunarnog modula nisu udaljili više od 100 metara. Fotografije njihove šetnje po Mesecu i danas su, skoro pola veka kasnije, povod za razne teorije zavere i sumnje da se ovaj događaj zaista odigrao.

Izvor: Elementarijum