Da li se Mesec zaista udaljava od Zemlje?

Da li će noćno nebo naše planete ostati bez prirodnog satelita koji ga je obasjavao? 

Mesečeva orbita - kružna putanja oko Zemlje - zaista se povećava i to stopom od oko 3,8 centimetara godišnje. Mesečeva orbita ima poluprečnik od 384.000 kilometara. Ne može se baš reći da se Mesec približava Suncu, iako se udaljava od Zemlje, upravo zbog toga što onda kada je njegova orbita najbliža Suncu, on je bliži, a kada je njegova orbita dalja, onda je još udaljeniji.

Razlog zbog kojeg se Mesec udaljava leži u tome što on izaziva porast talasa na Zemlji. Zbog toga što je strana Zemlje koja je okrenuta ka Mesecu bliža njemu, na njoj se oseća jača gravitaciona sila od one u središtu Zemlje. Taj efekat delimično izdužuje Zemlju čineći je duguljastijom. Delovi koji se ističu tada nazivaju se "talasne izbočine". Čak se i čvrsti delovi Zemlje pomeraju za koji centimetar, ali mi najviše primećujemo efekat na talasima koji se dižu u okeanima.

Imajući to u vidu, dodajmo činjenicu da svaka masa ispoljava gravitacionu silu, te da talasne izbočine na Zemlji ispoljavaju gravitacionu silu uperenu ka Mesecu. Zbog toga što Zemlja rotira brže (jednom u 24 sata) nego što Mesec orbitira oko nje (jednom na svakih 27,3 dana) izbočina pokušava da "ubrza" Mesec i povučega napred u njegovoj orbiti. Mesec, takođe, vuče unazad izbočinu Zemlje, usporavajući Zemljinu rotaciju. Talasno trenje, izazvano kretanjem talasne izbočine oko Zemlje, oduzima energiju Zemlje i dodaje je Mesečevoj orbiti, čineći je većom.

Zemljina rotacija usporava zbog toga. Za oko sto godina, dan će biti za 2 milisekunde duži nego što je danas. Isti proces odigrao se pre nekoliko milijardi godina - ali je Mesec usporen kada su talasi podignuti na njemu zbog Zemlje. Zato Mesec uvek pokazuje isto "lice" Zemlji. Zbog toga što je Zemlja veća od Meseca, ovaj proces pod nazivom talasno zaključavanje, desio se veoma brzo , za samo par desetina miliona godina.

Mnogi fizičari su razmatrali efekte talasa na sistem Zemlja-Mesec. Međutim, Džordž Hauard Darvin (sin Čarlsa Darvina) bio je prva osoba koja je na matematički način razradila kako se Mesečeva orbita razvija usled talasnog trenja, krajem XIX veka.