Šta bi se desilo da svi vulkani na Zemlji eruptiraju istovremeno?

Bilo da je u pitanju vatrena lava koja se spušta u more ili munje koje sijaju u nabujalim oblacima pepela, prizor vulkanske erupcije izaziva strahopoštovanje i divljenje. Šta bi se dogodilo s planetom kada bi svi svetski vulkani istovremeno izbacili lavu? 

Sada pokušajte da zamislite 1.500 vulkana kako eruptiraju u isto vreme. Toliko aktivnih vulkana se nalazi na Zemlji, uz nepoznat broj sakrivenih vulkana ispod okeana. Svakog dana, između 10 i 20 vulkana eruptira negde na Zemlji, ali naučnici tvrde da su šanse da svaki vulkan na planeti ima erupciju u isto vreme toliko male da je to ravno nemogućem.

Ipak, šta bi bilo kada bi se to dogodilo? Da li bi Zemlja kakvu znamo preživela?
Ne baš, smatra Parv Seti, geolog Univerziteta "Redford" u Virdžiniji. Čak i kada bi samo oni vulkani koji se nalaze na kopnu sinhronizovano eruptirali, efekti bi pokrenuli ekološki domino efekat, višestruko moćniji od nuklearne zime. "Stvari bi postale toliko loše da ne bih želeo da živim na takvoj Zemlji.", rekao je Seti.

Dve najveće opasnosti svetske vulkanske kataklizme su pepeo i vulkanski gasovi. Dok bi eksplozije i izlivanja lave bile smrtonosne za ljude koji žive blizu vulkana, broj umrlih bi bio izuzetno mali u poređenju sa onim izazvanim posledičnom klimatskom promenom.

Zaranjanje u mrak

Seti predviđa da bi gust sloj pepela prekrio Zemlju, u potpunosti blokirajući sunčevu svetlost.

"Zemlja bi utonula u potpuni mrak, što bi razorilo fotosintezu, uništilo useve i izazvalo pad temperature", kaže Seti. Pepeo bi bio prisutan u atmosferi čak 10 godina.

Međutim, ne ispuštaju svi vulkani na Zemlji ogromne količine pepela. Neki, poput havajskih vulkana, obično ispuštaju samo lavu. Ipak, lista od 1.500 potencijalno aktivnih vulkana, koju je sastavila Geološka služba Sjedinjenih Američkih Država uključuje ogromne vulkane poput jeloustonskog supervulkana, koji bi prekrio susedne savezne države tankim slojem pepela.

Hladnoća koja ujeda

Kisele kiše bi zbrisale bilo svu letinu koja bi preživela prekrivanje pepelom. Vulkanski gasovi obuhvataju gadosti poput hlorovodonične kiseline, fluorovodonika, vodonik-sulfida i sumpor-dioksida, koji mogu prerasti u kiselu kišu ukoliko se kondenzuju visoko u atmosferi.

Kisela kiša bi zagadila podzemne vode i površinu okeana. Okeansko kiseljenje bi usmrtilo korale i morska stvorenja sa tvrdim oklopima. Izumiranje bi išlo duž okeanskog lanca ishrane, zbog čega bi zbrisalo ribe i druge morske životinje.

Istraživači su dokumentovali sličnu vezu između okeanskog kiseljenja, masovnog izumiranja u Zemljinoj prošlosti i vulkanskih megaerupcija. Na primer, ogromna izlivanja lave mogu biti dovedena u vezu sa izumiranjem na kraju perma, pre 252 miliona godina, trijasa, pre 201 miliona godina i na kraju krede pre 65 miliona godina.

"Poplave bazalta, kako se ovakve megaerupcije nazivaju, i masovna izumiranja su povezani.", kaže Pol Rin, geolog Geohronološkog centra Berkli u Kaliforniji.

Eksplozivne erupcije takođe izbacuju pepeo, prašinu i gas u stratosferu. Te čestice odbijaju sunčevu svetlost od Zemlje i mogu značajno ohladiti planetu, mada kratko. Na primer, erupcija Pinatuboa 1991. godine - jedne od dve najveće erupcije u XX veku - ohladila je deo sveta za 0,4, stepena Celzijusa tokom dve godine.

Pojačajte grejanje

Vulkanske erupcije oslobađaju ugljen-dioksid, koji može da pomogne u neutralizovanju globalnog hlađenja usled pepela i čestica u stratosferi. Međutim, Seti se pita da li bi simultana erupcija 1.500 vulkana preopteretila Zemljine sisteme.

"Bilo bi poput okretanja dugmeta na pećnici na najjače. Jedino pitanje je da li će zapravo promeniti sastav atmosfere toliko da imamo trovanje atmosfere ugljen-dioksidom. Bilo kako bilo, mi bi bili skuvani.", rekao je Seti.

Drevni crni škriljci, tip morskih stena, ukazuje da su se slične katastrofe dogodile u Zemljinoj istoriji. Dokumentacija stena ukazuje da je nivo ugljen-dioksida skočio tokom krede, ubijajući morske životinje u nekim delovima okeana i blokirajući cirkulaciju okeana. Tokom kasne krede, pre oko 90 miliona godina, nivo ugljen-dioksida u atmosferi bio je 2,5 puta veći od današnjeg.

Najmanji preživljavaju

Dakle, koja bića bi preživela ovu smrtonosnu vulkansku eskploziju?

"Bilo bi to vreme esktremofila.", predviđa Seti. Ovi organizmi već žive u veoma kiselim okruženjima, poput vrelih izvora Jeloustouna ili dubokih podmorskih ventila, zaštićenih od površinskog uništenja. "Bilo bi to poput brisanog prostora za ove organizme da evoluiraju."

Moguća je i strategija naučne fantastike: Nekoliko ljudi koji žive u orbiti ili u dubokim podzemnim bunkerima koje su sagradile vlade uz pomoć onih najbogatijih, mogli bi da sačekaju da se atmosfera pročisti.

"Srećni bi u ovom scenariju bili oni koji bi već bili mrtvi.", rekao je Seti.