Šta je to supermesec i kada ćemo ga ponovo videti?

Devetnaestog marta 2011. godine Mesec je bio na samo 356.577 kilometara udaljenosti od Zemlje. 

Supermesec je pojava kada se poklope pun mesec i najbliži prilaz Meseca ka Zemlji na svojoj eliptičnoj orbiti, čime se dobija najveći prizor lunarnog diska koji se može videti sa Zemlje. Tehničko ime za ovaj događaj je perigej-sizigij sistema Zemlja-Mesec-Sunce. Ovaj termin nije astronomski, već vuče korene iz savremene astrologije.

Veza između Meseca i okeanskih talasa dovela je do verovanja naučnika da fenomen može biti povezan s povećanim rizikom za zemljotres i vulkanske erupcije, ali za sada još uvek nema ubedljivih dokaza za tako nešto. 

Udaljenost Meseca od Zemlje varira svakog meseca približno između 357.000 i 406.000 kilometara zbog eliptične orbite oko Zemlje (udaljenost se računa od centra do centra). Prema navodima Nase, pun mesec na perigeju (tački na putanji nebeskog tela oko Zemlje u kojoj je telo najbliže Zemlji) je do 14 odsto veći (površinski, a čak 7 odsto veći u prečniku) i 30 odsto svetliji nego onaj na najdaljoj tački (apogeju). 

Termin "supermesec" iskovao je astrolog Ričard Noul 1979. godine definišući ga kao: "...mlad ili pun mesec koji se javlja kada je Mesec najbliže ili veoma blizu (u okviru 90 odsto) svog najbližeg prilaza Zemlji u orbiti (perigeju). Ukratko, Zemlja, Mesec i Sunce su poravnati, sa Mesecom najbližim Zemlji." Noul je takođe tvrdio da Mesec izaziva "geofizičke stresove" tokom perioda supermeseca i nikada nije rekao zašto je baš 90 odsto izabrano kao odrednica.

Prirodne katastrofe 

Ciklus punog meseca je period između poravnanja lunarnog perigeja sa Suncem i Zemljom, koji traje oko 13,9443 sinodična meseca (oko 411,8 dana). To znači da je otprilike svaki 14. pun Mesec zapravo supermesec. Međutim, na pola puta tokom ciklusa pun Mesec će biti blizu apogeja, a mlad Mesec odmah pre i posle toga može biti supermesec. Zato se može dogoditi da vidimo i do 3 supermeseca u jednom ciklusu.

Kombinovani efekat Sunca i Meseca na Zemljine okeane i talase najveći je kada je Mesec mlad ili pun. Pri lun

Supermeseci 2015. godine

Prema Noulovoj definiciji, ova godina će imati ukupno 6 supermeseca. Prva dva su se već dogodila 20. januara i 18. februara kada je u pitanju bio mlad Mesec, a prvi naredni je 20. marta. Puni meseci u avgustu, septembru i oktobru će takođe biti supermeseci i to - 29. avgusta, 28. septembra i 27. oktobra. Pun Mesec 28. septembra 2015. godine predstavljaće najbliži supermesec godine (356.896 kilometara) i ne samo to. To će takođe biti period potpunog pomračenja Meseca. 
 
Što se tiče narednih godina, najbliži puni meseci biće 14. novembra 2016. godine i 2. januara 2018. godine. U 2017. neće biti perigejski punog Meseca, zato što pun Mesec i perigej neće biti u ravni sve do 2. januara 2018. godine. Ako pogledamo još dalje u budućnost, perigejski pun Mesec biće bliži od 356.500 kilometara prvi put u XXI veku tek 25. novembra 2034. godine (356.446 km), dok će najbliži pun mesec XXI veka biti 6. decembra 2052. godine (356.425 km).

arnom perigeju sila plime je najjača, rezultujući perigejskim prolećnim plimama i osekama. Međutim, čak i kada je najjača, ova sila je i dalje relativno slaba sa razlikama u okviru par centimetara. Kako sila plime prati Zakon obrnute kocke, ta sila je 19 odsto veća nego prosečna. Međutim, zbog stvarne razlike u amplitudama plima širom sveta, to se ne može prevesti u direktan efekat.  

Postoje razni navodi da su prirodne katastrofe, poput Tohoku zemljotresa i cunami iz 2011. godine i zemljotres i cunami koji su pogodili Indijski okean 2004. godine, zapravo povezani sa periodom od 1-2 nedelje supermeseca. Međutim, nema dokaza da postoji ikakva veza između supermeseca i velikih zemljotresa.